Prisvajanje tuđeg, pa i onog što na prvi pogled izgleda kao ničije ili svačije, oduvek je označavano kao lopovluk. Sa nekim modalitetima, doduše. Za prisvajanje cigareta iz trafike ili jabuka sa pijačne tezge se, na primer, obično koristi izraz krađa, dok su se za lopovluk na veliko uvrežile neke maglovitije kvlalifikacije tipa: utaje, malverzacije, mahinacije...

Razlika između

Rastislav Škulec: Remix, Refresh, Restart
Skulpture, instalacije i drugo 1988-2013.

Kustoskinja izložbe: mr Suzana Vuksanović

Otvaranje: Novi Sad, petak, 29. novembar 2013. u 19h, Velika sala MSUV

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kao što smo i obećali, da upotpunimo priču o našim komšijama, evo i Mićinih slika. Prošli put kad smo ga sreli, ali nismo imali fotoaparat,

Kada sam malopre čuo na vestima da je ukinuta prvostepena presuda napadačima na Teofila Pančića, prva misao mi je naravno bila da je presuda ukinuta zato što je sramotno mala. Međutim, sledi pojašnjenje suda:

По оцени Апелационог суда, првостепени суд није поуздано закључио да су окривљени Младеновић и Жужа знали да нападају новинара Теофила Панчића, као и да ли је мотив напада на оштећеног то што је новинар

Mozda i najgora zaostavstina Slobinog rezima (a koja je, po mojoj skromnoj proceni, tokom trajanja rezima umnogome i bila izvoriste svega ostalog) je to sto je uvela, planski, programski, svesno, i organizovano totalnu konfuziju i u glave ljudi, i u istoriju, i u (svaku) sadasnjost, a narocito u buducnost. Laz i zamena teza su postali sinonim za slobodno misljenje, totalno odsustvo odgovornosti za izgovorenu rec je postalo sinonim za slobodu govora, sloboda naciona je postala sinonim za slobodu pojedinca, slicnosti su postale sinonim za razlike, smrt je postala sinonim za zivot, sinonim je postao sinonim za dijametralno suprotno znacenje.

 

 

 

 

 

 Snimljeno jutros, 1000 m nizvodno od mesta gde niču tribine za beogradski ATP turnir.

Šta će 

Vučiću opozicija, dosta su mu onaj Babić, Vulin i slični 

Izvodi iz intervjua koji je za portal Moj Novi Sad sa mnom vodio novinar Duško Domanović

Srbija kao društvo više ne postoji... Postoji teritorija koja se tako zove, geografski pojam. Ali kao društvo mi ne postojimo, zato što smo se sveli na tu teritoriju na kojoj neki ljudi, u nedostatku sposobnosti da se bave sobom i svojim životom, radije gledaju rijaliti programe. Onda, sa druge strane, imaš tu, uslovno rečeno, „elitu“, koja posmatra taj nesrećni svet i kaže „to je polusvet“. Ja kažem, čekaj, ukoliko tri četvrtine, ili četiri petine populacije u jednoj zemlji spada u polusvet, šta je sa nama koji sebe tu ne vidmo? Šta se sa nama dogodilo? Ukoliko smo u međuvremenu prespavali nekoliko decenija i nismo primetili da se taj polusvet oko nas toliko namnožio, da još malo pa neće biti ničega drugog, šta je onda sa nama, šta je sa našim vrednostima, šta smo mi činili da te vrednosti odbranimo?

mladjan dinkic ne bi bio mladjan dinkic da mu predlog nije isprazan i u sustini kontraproduktivan  

 .............................................

Što reče  arhitekta Dragoljub Bakić, gost Đorđa Bobića, onomad: Može li grad da plaće...

Može