Kubanci su sebi izgradili portabl zemlju sa druge strane moreuza. Osećaju se ponosni što su pretvorili Miami u velegrad. „To je bilo obično selo", kažu. Izmislili su sebi domovinu za koju kažu da je bolja nego ona druga. (Luis Ortega: Cubanos en Miami, u španskom originalu: Los cubanos se han construido un país portátil al otro lado del estrecho. Se sienten orgullosos de haber transformado a Miami en una gran urbe. „Esto era una aldea", dicen. Lo que han hecho es inventarse una patria que dicen que es mejor que la otra.)

Svaka zemlja ima svoju emigraciju, i svaka je specifična, ali kubanska zajednica u Miamiju (mada zajednica verovatno nije prava reč) predstavlja jedinstveni primer potpunog ideološkog raskida i, istovremeno, emotivnog neraskidanja sa maticom, koji jedinstvenim čini što je do najsitnijih detalja pohranjeno sećanje na predrevolucionarnu ili, još bolje, metarevolucionarnu Havanu. Ovo uključuje paralelne mape grada sa starim nazivima ulica, katastarske knjige sa tačnim popisima imovine, i, verovatno najvažnije, stalno podgrevanje mita o povratku. Kubanci u Miamiju (neki, mnogi) uporno odbijaju da se odreknu ideje da su oni sad stanovnici Sjedinjenih Država, i da je to to. Njihova Havana je grad u mašti koji je napravljen kao slika u ogledalu Havane u kojoj su živi ljudi, u kojoj se maše zastavama za revolucionarne praznike i čeka u redu za pirinač.

Čovek je razumno biće. On ustaje ujutru da krene na posao. Kupa se vodom koju zagreva struja, iako već deceniju i duže ne moramo da trošimo struju u ove svrhe. Tu je i sapun sa reklame, koji bi bio duplo kvalitetniji i zdraviji da je novac kompanije utrošen na marketing iskorišćen za unapređenje tehnologije kojom se proizvodi. Zatim čovek odlazi na posao automobilom koji već 20 godina ne

Koliko Kubanaca ima u Miamiju i prigradskim područjima? Niko ne zna baš tačno. Ako se pitanje postavi gradskim starosedeocima, odgovor bi uvek bivao poražavajući: previše. (Luis Ortega: Cubanos en Miami, u španskom originalu: ¿Cuantos cubanos hay en Miami y en las zonas colindantes? Nadie lo sabe a ciencia cierta. Si se le pregunta a los viejos residentes de la ciudad la respuesta sería siempre devastadora: demasiados.)

Juan Berasategui, nepostojeća ličnost izmišljena za potrebe ove polupriče, ima divan pogled sa prozora. Sa 32. sprata njegovog kondominijuma u South Beachu (SoBe) na samoj plaži, vidi se pučina, naslućuje se ogromni Atlantik. Tek ako se pogleda vrlo duboko, u dno prozora koji ide gotovo do poda, vidi se uska linija peska, plaža ispred kondominijuma. Juanova spavaća soba je zastakljena i ispupčena prema vodi, tako da on iz svog skupog stana vidi Okean čim se probudi. U daljini se ponekad sjaje brodovi, ali mnogo češće sa prozora vidi se samo plavetnilo mora.

Nemajući vremena da u decembru napišem svoj prvi blog, čvrsto sam bio rešio da naškrabam nešto prvih dana januara, dok ne budem ponovo počeo da radim…Dvoumio sam se oko dve teme, koju da izaberem za prvi blog, ali, kao što u takvim situacijama obično biva, u međuvremenu se dogodi nešto treće što nam privuče pažnju, te će ovaj blog biti upravo o toj trećoj stvari.

 

Naime, bio ja za novu godinu u Berlinu turistički, te vidim ja tamo nekoliko stvari koje su me nagnale na razmišljanje koliko je Beograd lak za snalaženje jednom strancu koji ne govori srpski

   Pošto je Nova godina obično vreme različitih svođenja računa, kako u životu tako i na Blogu, palo mi je na moju malu pamet da se i ja pozabavim tom, pomalo bolnom rabotom, a pozivam i Vas.
Dakle, bila je ovo, definitivno, godina izazova za Blog B92 i mnoge od nas. 
Mnoge stvari više nisu iste, a mnoge više nikada neće biti iste. Dobili smo nekoliko odličnih autora, i bar tri puta više skoro pa perfektnih komentatora. 

This Masquerade -George Benson

Kakav dan, bar za mene, možda i za druge, koji su bili iznenađeni svim ovim što se dešavalo na prošlom blogu , kao i ja sam priznajem, jer nisam navikao da komuniciram na takav način, Za sve postoji prvi put , rekli bi neki verovatno.

Da li je u pitanju "ruski" fitilj, kako je neko rekao, ne znam,

Ja sam posle svega napisanog siguran da je samo došlo do nesretnog, i neželjenog nesporazuma .

Mnoge okolnosti su išle u prilog tom nemilom

Da li je dozvoljeno razgledanje vašeg vrta?

 

• Mišljenja objavljena na Blogu su privatno mišljenje autora i komentatora, i ne predstavljaju stavove redakcije B92. Po postojećem Zakonu o javnom informisanju RDP B92 odgovara za sve sadržaje koji se nalaze na njegovim veb adresama, pa ćemo u skladu sa tim postupati.
• Komentari koji sadrže uvrede, pretnje, psovke, pornografiju, vulgarne izraze, klevete, pozive na nasilje, nazivanje pripadnika drugih nacionalnosti pogrdnim imenima, neće biti tolerisani. Ovo uključuje,

Ovih dana i nedelja se puno priča o krizi (svetskoj, financiskoj). Kud svi Turci, tu i naša vlada, da malo i ona prdne u istu tikvu (ili čabar). A protivu čabra (abrakadabra) lek je ...štednja (štednja, Sarmo, štednja). A kad se štedi onda se na štednji ne štedi. Iako ima viška "radne" (doduše i manjka moralne i intelektualne) snage , na poslanicima, ministrima i ostalim parazitima se ne štedi. Štedi se tj. uštedi se na sirotinji (Sirotinja uvijek najebe - KUD Idijoti). A gde je sirotinja tu su i igre na sreću (Само Срећа Србина Спaсава). I tako pre neki

Dođe nam danas u goste drugarica, imenjakinja, Biljana. Ko o čemu baba o uštipcima, a nas dvoje: Krugolina, blog, porodilišta, blog, ministar, Majka hrabrost, nagrada, Krugolina, filmić..i sve u krug. Za ovih par meseci, pored Stefana, najponosniji smo na tu priču.

 

 

 I sad, pita Biljana (ona druga, ne ja..): "A kako ste vi uopšte

 

Đavo je od pamtiveka bio crn. Onda je jedno vreme bio crven. Ponovo je promenio boju - đavo je sada žut.. U toj boji ga, čini se, vidi mitropolit Amfilohije.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije u izjavi za "Novosti" kaže da je preporučio vladici zahumsko-hercegovačkom Grigoriju da ne učestvuje u emisiji "Poligraf" televizije B 92.
- Nije reč o naredbi nego o preporuci, jer se vladikama ne naređuje nego preporučuje - kaže mitropolit.
- Savetovao