Кад су неког човека питали зашто је решио да се упусти у приватни посао објаснио је да је то последица онога што му је шеф рекао. А шта је шеф рекао? Па, просто: „Отпуштен си"!

Е, у Србији то тако не функционише. И 30 година након што је земља кренула ка тржишној привреди лагодан државни посао још увек је „кец у рукаву" у односу

Naslov jedne vesti od pre dan-dva svojom me je skrivenom porukom uznemirila. Naslov glasi: Manuel Vals: "Slika utopljenog dečaka iziskuje hitnu akciju." kada sam je pročitao pomislio sam kako je istina da đavo leži u malim stvarima. Hitnu akciju međunarodne zajednice, sudeći po Valsovoj izjavi, ne iziskuje izbeglička kriza koja desetine hiljada ljudi nateruje u izbeglištvo i moguću pogibelj, već slika dečaka čiji je leš voda izbacila na neku tursku plažu. Da fotograf u datom momentu nije bio na tom mestu, da li bi bilo povoda za hitnu akciju iako bi masa izbeglica i dalje završavala na dnu Mediterana ili na budimpeštanskoj železničkoj stanici ako je uspela da preskoči ogradu od bodljikave žice?

Srbi, osim oko Novaka Đokovića, odavno ne mogu da se slože ni oko čega. Tako ne mogu da se slože ni oko toga ko je pobedio na upravo održanim izborima. U narodu koji je onomad u direktnom fajtu pobedio NATO-pakt, svi su rođeni pobednici i svi vole da se proglašavaju pobednicima i tu svako pronalazi neki svoj parametar za koji bi se uhvatio. No, nije ni to bez nekoga vraga, jer su upravo održani izbori, za razliku od onih pre dve godine, žestoko ustalasali političko tlo pod Srbijom i ubacili njenu političku elitu u petu brzinu. U godine raspleta, rekli bi cinično zlobnici.

Dakle, ko je zapravo pobedio na ovim, konačno završenim, „dvokružnim", izborima?

Наука и истраживања у данашњем свету битно утичу на то која земља ће бити добитник и део су глобалне трке конкурентности. Дуга је историја Србије у производњи еминентних истраживача и научника. Чак и данас неки од најмодернијих производа и најбољих решења долазе из Србије. Рецимо оно што раде Strawberry и Норедус. Ја бих рекао

Зајебали су се. Ај што су себе, на то су имали право, али зајебали су и многе који то нису заслужили, пре свега оне Европљане који још нису ни рођени. Али, не онолико брзо колико то у овом моменту можда изгледа.

 Тог дана сам узео послеподневну шихту, да продужим ноћу и намакнем који динар више. Куњао сам пре подне, а у подне очистио кола и слушао преко такси-радија у возилу шта они моји раде. Спремају маркетинг наступ, на некој промоцији! Ма, хајде, мислим се, каква промоција, где су књиге ту нема лове; они што ваљају ђенге више не читају ни јеловнике; људи све знају.

            Око четворке се лансирам, да кола мало загрејем. И, хајд’ баш да видим тај наш маркетинг "Код три листа дувана"!

Svaki izborni ciklus pojede 4 godine.

Na svake 4 godine država je sve razlupanija i opljačkanija, mi smo 4 godine stariji, u odnosu na svet smo još zaostaliji nego pre 4 godine, vode i livade su nam još zatrovanije, a mladih za 4 godine iz zemlje ode na desetine hiljada.

Moramo prvo da se dogovorimo oko toga šta nam tačno kod Vučića smeta. Desna strana političkog spektra, hranjena, mažena i pažena od strane vlasti, porasla je do skoro pola miliona glasača, koji u suštini traže isto: više pravoslavlja, manje pedera i lezbejki, zaštitu porodice i naravno što više Rusije koju personifikuje Putin. Većina toga je i Vučićev svetonazor svakako, ali on je pragmatičan, neke stvari nije dobro ti da izgovaraš, dobro je imati strašilo uz sebe i njim plašiti goste koji stižu sa zapada. "Ako mene ne podržite dobićete Boška, a on je malo van vinkla,

            - То ће се демократски одлучити! – завршио је спикер.

            Устао је и искључио ТВ. Ручно, на самом апарату. Није употребио даљински јер је то посредник, желео је да се лично обрачуна.

            До тада је мислио да је даљински у његовој служби. Као миксер, усисивач, вентилатор. Да му олакша живот, учини га пријатнијим и здравијим. Међутим, добијао је речи и слике које су га узнемиравале, затим збуњивале. На крају чак и вређале његов осећај правде и здравог разума.