Ja, poštovani sude, od svoje  treće  do pete godine, nisam  imao ni najmanje seksualne porive prema svojoj majci. Zbog majke nikad nisam osetio ni najmanji riivalitet  prema ocu,  niti sam bilo kada nameravao da ga ubijem. Ni jedan psihijatar mi nikad nije postavio bilo kakavu dijagnozu, jer ja kod psihijatra nikad nisam ni bio. Stoga je jasno da  vam se ne obraćma iz ličnih razloga, već  prvenstveno zbog rehabilitacije pokojnog  Edipa, tog tragično postradalog grčkog građanina, koji je neopravdano oklevetan. Ukoliko sud pozitivno reši moj zahtev i rehabilituje Edipa, automatski

Ko kaže da je pravosuđe u Srbiji sporo, neefikasno i uopšte da ima nekih problema sa istim taj kleveće i laže. U budžaku vesti o Bajdenovoj poseti je objavljena i vest o hapšenju i osuđivanju Ratibora Trivunca zbog paljenja američke zastave. Zavidan nivo efikasnosti dve grane naše vlasti, nema šta!

AleXandar Lambros

 

Ako postoji nešto na čemu zavidim svojim roditeljima onda je to činjenica da nikad u životu nisu sastavili CV.
Eh, kakva su to vremena bila. "Daj vidi, ubaci mi malog/malu", "To je dete našeg kolege", "Ovi 'odozgo' rekli da se primi" ... posao se tako dobijao. Ili ste im

Noć muzeja"Umetničko produkcijska grupa Noć muzeja okupiće u maju čak 40 gradova u Srbiji s jednim ciljem - da stotinama hiljada građana priredi najbolju zabavu u gradu u kome žive!"

Noćmuzejsku zabavu 2009 iskusiće

  Edit :  Što bi rekla ona stara pošalica Nadrealista sproću Sutjeske i izvlačenja Vrhovnog štaba iz obruča :

"Švabe, Švabe...po - gle - da - jte  se - ma - for !" ...dakle, ovde imamo nešto slično, zahvaljujući Najvećem i Najmaksimalnijem Čarobnjaku Bloga - maksi83 : semafor koji se apdejtuje na 3 minuta i koji daje trenutni rezultat opredeljivanja blogera za i protiv đačkih uniformi. Hvala, makso !

  

Kada se na jednom Unfuckable blogu, i pored već prisutnog i uredno najavljenog domaćina, pojave Exitus letalis, Drago Kovačević, ex – lektorka, dsandic, Spiridon, mariopan, angie, A. Stošić, drug.član...(dodajte po volji)

 

“Tucite svoju decu čim primetite da liče na vas.” Dušan Radović.

 „Blejanje“ i „smaranje“ je  kod omladine  redovan posao, a u poslednje vreme primećuje se i ozbiljan pad motivacije za učenje. Društvena i socijalna kriza najjasnije se manifestuje upravo na mladima.Ovo je konstatacija istraživanja o kojem piše Blic.

Na osnovu preseka nekoliko istraživanja o navikama i interesovanjima mladih osoba, koja su u poslednje tri godine sprovedena u Srbiju i istraživanja Insituta za psihologiju Filozofskog fakulteta urađen je profil sredsnjoškolke u Srbiji.

Kako prenosi “Blic», profil  izgleda približno ovako:

 “Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa žurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku šolju crne kafe, zapalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druženje, popularni “fejsbuk”. Ivana ne ide ui pozorište, muzeje ili galerije, retko čita knjige i ne bavi se sportom, ali zato često gleda TV, sluša tehno ili folk  i obožava da predveče «izbleji» sa društvom...»

Ona je dokaz da je najveći promašaj našeg društva to što ni devet godina posle demokratskih promena nismo uspeli da prevaziđemo posledice dvodecenijskog nemara i zapuštenosti  i da izgradimo ni jednu kompletno «zdravu» generaciju.

Dok se naša država i mi odrasli bavili i još bavimo  spasavanjem nacije i država, počev  od SFRJ pa sve do sadašnje odbrane Kosova, te globalnim problemima, svetskom krizom, reformama, privatizacijama i tranzicijom, izgleda da smo zapostavili  i zapustili omladinu, iako se svi se zaklinjemo da su nam deca i omladina na prvom mestu- naša budućnost.

Primetio sam sinoć vest koja otvara dosta pitanja, ali i budi neka lepa ili manje lepa sećanja, a sasvim sigurno - izaziva podeljene reakcije.
Predlažem da na kraju svog komentara, stavite boldovano : podržavam ili  - ne podržavam.
Dakle, vest :

Kako je najavljeno, na dnevnom redu zasedanja Narodne skupštine naći će se Predlog zakona o zabrani neonacističkih ili fašističkih organizacija i udruženja i zabrani upotrebe neonacističkih ili fašistički simbola i obeležja, koji su podneli poslanici LSV po hitnom postupku (u atačmentu).

Vladajuća koalicija i deo opozicije su se, priča čaršija, preliminarno usaglasili oko usvajanja ovog zakona. Ipak i dalje ima protivnika zabranjivanju fašističkih/nacističkih manifestasija i obeležja. Jasno je da ima glasova i za i protiv ovog zakonskog rešenja, međutim indikativno je što jedne od ovih glasova često prate povici, a za povicima zatim polete kamenice, palice, sevnu baklje i molotovljevi kokteli. Bije ih glas, da njihov glas bije.

Takav „glas upozorenja“ već godinama odzvanja ulicama gradova Srbije i zuri u građane sa tzv. Proglasa neprijateljima:

„Ima još mnogo onih koji moraju da čuju glas srbstva. To je pre svega glas upozorenja. Otačastveni pokret Obraz možda ne može fizički da uništi sve zlo koje kidiše na srbski narod, ali će, dokle god postoji, neprestano i neućutno na njega ukazivati i protiv njega se beskompromisno boriti.

Još jednom upozoravamo sve srbske neprijatelje i pozivamo ih: pokajte se za svoja zlodela, inače za vas neće biti ni Božje ni ljudske milosti“ (www.obraz.rs)

 

 

Danas je 09. maj 2009. godine. Veliki praznik – Dan Pobede nad fašizmom.
<!--[if !supportLineBreakNewLine]-->
<!--[endif]-->

Ovim povodom želim da čestitam veliki praznik pobede nad fašizmom narodima VELIKE BRITANIJE, SAD, RUSIJE i FRANCUSKE. Čestitam i drugim narodima koji su dali doprinos u toj pobedi. Čestitam i svima onima koji osećaju da je to veliki praznik. Znam da ovo možda nije «politički» zgodno. Ali razumeće me većina.   

Znam da nije «politički» zgodno da šaljem čestitku preko Bloga B92. Ali razumeće me neki, nadam se i

Ambasador Rusije u Beogradu, NJ.E. Aleksandar Konuzin napisao je, povodom Dana pobede nad fašizmom, autorski članak u Danas-u, pod naslovom “Podigli su glavu oni koji su pucali u leđa”(koincidencija sa nama je slučajna?).

Toplo preporučujem taj tekst, koji bi mogao biti korisna literatura našoj državi, vojsci, istoričarima, prosveti i svima, kao lekcija o dostojanstvu, nacionalnom ponosu i civilizacijskim vrednostima, bez ideološke ostrašćenosti. Rusija se davno pre Srbije odrekla  komunizma ali ne i nacionalnog dostojanstva i svoje istorije, ona se ponosi antifašističkom borbom i bez ideološke ostrašćenosti odaje dužno poštovanje “Crvenoj armiji».

 

Evo samo nekoliko citata kako ambasador Konuzin civilizacijski, državnički i patriotski govori o pobedi nad fašizmom i svojoj zemlji: