LUCIDA INTERVALLA: BULEVAR BORISLAVA PEKIĆA

     Da sam se ljetos, dok sam bio u krizi, ubio – praktično onog trenutka kada je moja do sada najteža depresivna epizoda dosegla vrhunac - nikada ne bih posetio 52. međunarodni sajam knjiga u srpskoj prestonici niti bih ikada razgovarao sa svojim velikim herojem iz detinstva, akademikom Pavićem. Sećam se, ruke su mi se tresle, kroz čitavo telo i ekstremitete prolazili su mi žmarci, glava mi je trnula od bola – ali mislio sam: lekovi će pomoći, vredi i dalje živeti, sve će naposletku ispasti dobro...     Pošto sam toga dana ispod podesta jednog od stepeništa što vode na galeriju sćućuren za stolom popio kafu čitajući Politiku, koju su u lepim belim kesama besplatno delili posetiocima na ulazu u Pantovićevo zdanje (Milorad Pantović) – iscepao sam, presavio i položio u novčanik interesantan tekst male Minje Bogavac o mizoginiji.

     Ista ta Politikina kesa na moju veliku radost bila je sada prepuna raznovrsne literature: “High Fidelity” Nicka Hornby-ja, “Kieślowski on Kieślowski” DanusjeStok, Черевићанове “Печалбаде“ Svetislava Stojanovića, “Sebi pod kožu“ Igora Mandića, “Les particules élémentires” Uelbeka (Michel Houellbecque) i „Prozac nation“ Vercelove (Elizabeth Wurtzel) - dok sam pod miškom nosio “Nove drame” Biljane Srbljanović prelepih plavih korica sa panoramom New York-a na naslovnici, iz koje su s vremena na vreme, malo po malo ispadali svi bezobrazni dijalozi njenih likova kao da su znali kakav ih je čistunac upravo kupio.

 -   “Jebi se.” (“Amerika, drugi deo”, Danijel, strana 18., Otkrovenje Beograd 2004.)

Kada sam doneo odluku da pišem blog, rekao sam sebi da ću pisati o književnosti i o kulturi. Da ne bismo mislili o popovima i bitangama, da ne bismo trošili energiju i reči na glupost, jer je već dosta toga rečeno i ja ne znam šta bih dodao osim besa - a moj bes neće nikome pomoći, ovaj blog posvećujem muzici i ovoj kratkoj priči iz zbornika mladih ex-yu pisaca Rukopisi 31. Autor je Vladimir Miletić.

Svim ženama na blogu...  

"Samo činjenica što mi je žena pružila ruku, značila je čitavu epohu u mom životu"

Фёдор Миха́йлович Достое́вский

Bio sam u kazalištu; došao sam među prvima,

‘'Oni koji žele da zadobiju milost kakvog vladaoca, vrlo često imaju običaj da izlaze pred njega sa onim što mu najdraže ili sa onim što primete da mu predstavlja uživanje. Zato se mnogo puta dogodilo da im se pokljanjaju konji, oružje, zlatotkana čoha, drago kamenje i slični ukrasi dostojni njihove veličine. Kako ja želim da izađem

रामायण 

je "Ramayana" na Devangari jeziku, a myredneckself je blogerka čije postove rado čitam, te je link-om i ovim postom preporučujem i drugima:

myredneckself

"Sita

                                     Od radjanja svetlih svetova iz tame, do survavanja svetlih svetova u tamu, i opet iznova, i svugde, svakad, kroz večnost, prisutan ČOVEK. (Isidora Sekulić: Njegošu knjiga duboke odanosti)

                                     Mi smo narod nejaka života, ljudi koji najmanju pobunu glave ili barikadicu srca plaćamo jakim ličnim potresima, bolom koji dolazi od brzog shvatanja pojava, i od sporog shvatanja onoga što je ispod pojava (Isidora)

                                Za onoga koji misli, svet je komedija, za onoga koji oseća, svet je tragedija (Isidora)

Kad srce može da preskoči liniju, zašto ne i mozak? (Isidora)

"Šta je to u muškom biću...." -

provokacija ,

čista

...ili ..
Pitanje je sad?

Iskušenje, , odoleti iskušenju ili ne

Preljuba ...

Dijalog... ( povod gledanje nekog filma ..)

()

- Reci mi, šta bi uradio, kada bi saznao da te žena prevarila sa drugim, nije bitno ko je

Profesionalna deformacija

   U trenutku kada je, od siline prvog udara, veći deo Aćima proleteo kroz šofer šajbnu, sećam se da sam pomislio:

 “Ovo mora da je ružan san.”

   Nažalost, žestok bol u predelu grudnog koša, koji sam odmah potom osetio, grdno me razuverio:

Tragovi...

...u snegu... pratiš, staješ u istu stopu..ne praviš nove...

Zašto bi?

kada su ovi dovoljno vidljivi, utabani, odgovaraju tvojim stopama i vode tamo gde bi želeo ...da te odvedu...

Čudno, kako to da su j još uvek tu?
Mora biti da su se topili vremenom , nestajali zajedno sa istopljenim snegom...a opet su tu...samo ih ti vidiš...Čudno

Opet veje, ne bojiš se gde ćeš opet , ,zalutati, jer tu su ...tragovi i
Sve je poznato..od nekud, od nekad, i opet bi?

Smrkava...mrači se...ali

Желим да вас овим блогом подсетим на неке од најлепших српских родољубивих песама, насталих пре Шешеља, Образа, ДБ-а, Радована, опсаде Сарајева, Слобе и Мире и свих оних и свега онога што је срамотило Србију протеклих пар деценија.

ЂУРА ЈАКШИЋ

ОТАЏБИНА

И овај камен земље Србије,
Што претећ сунцу дере кроз облак,