Evo i druge glave

Kao što već znate, moj gost je anoniman, ali to ne znači da ne čita komentare...

Za one koji do sad nisu pratili - ovo je roman fantastike/mača i magije. Molim da se to ima u vidu...

 

HAJKA 

Laki i ubitačni, lovački psi sigurno su sledili trag svojih žrtvi. Njihovo kevtanje razlegalo se skrnaveći dostojanstveni mir stare šume. Preplašena divljač, ma koliko bila dobro naoružana, panično se sklanjala ispred te lajave gomile. Za njima se pojaviše ljudi, koji su napola vučeni, a napola trčeći napredovali za svojim tragačima. Svetlosti stotine baklji preplaviše pomrčinu. Šumska staza izgledala je kao mlečni put na letnjem zvezdanom nebu. 

Evo drugog dela prve glave...

Moj GOST i dalje ne želi da ga predstavim, stoga, ostaje vam samo da čitate! (I komentarišete, naravno) 

 

Svežina večernjeg vazduha prijatno ga okrepi, dok se smejao u sebi, zahvaljujući svojoj sreći, da se u ovoj situaciji obreo među srdačnim Norlanđanima koji, naizmenično zovu jedni drugima ture pića, a ne među Gitsima ili Jasmovikinzima, gde tradicionalno svako plaća samo sopstveni račun. Tu nikada ne bi mogao da napije ova dva oklopnika, a da pri tom ne izazove sumnju.
Sumrak se već hvatao. Lomača na trgu bila je završena. Napravljena je sa toliko prepredene surovosti da je svakom čoveku stomak poigravao pri pogledu na nju. Majstorstvo sadističke osvete ljudskom rodu Biskupa Tojstolfa, bilo je dostiglo vrlo visok nivo. Hrpa vlažnog pruća, koje loše gori, nalazila se oko velikog stuba sa dva gvozdena obruča postavljena malo iznad glava žrtava. Na svakom je visio debeo venac od katrana i borove smole. Čitava mreža konopaca natopljenih katranom spuštala se odozgo sve do podnožja lomače, gde ju je opasavala u bezbroj krugova kako bi poslužila kao fitilj lošem gorivu. Sve je bilo smišljeno kako bi se kažnjenik dugo mučio na vatrenoj kiši i da bi nestao u plamenu baš kada se ona pretvori u pravi pljusak. To je sigurno trebalo da simbolizuje viziju samog Pakla. Time bi se, kako su smatrali tadašnji teološki mislioci, verovatno moglo preventivno delovati na vernike.
Nasuprot tom biseru ondašnje tehnike nalazila se sklepana tribina sa počasnim sedištem za sudiju. Veliki drveni krst, crno obojen, nadnosio se nad konstrukciju.

Moj gost ne želi da otkrivam njegov identitet, ali želi da sa vama podeli prvi deo prve glave svog romana...

Znam da je malo duže, ali tako je to s romanima. Žarn? Fantastika-mač i magija.

Drugi deo prve glave okačiću za nekoliko dana... 

 

 

PROLOG

Odin je imao dva brata. Udruženi, oni ubiju diva Imira. Njegovo telo odnesoše u sredinu pustoši zvane Ginungagapa. Od njega stvoriše svet. Od Imirove krvi postaše mora i jezera, od njegovog mesa zemlja, a od njegovih kostiju nastaše planine. Za vreme tog raspadanja, crvi koji su se pojavili iz leša diva Imira, preobratili su se u Svetle vilenjake i Tamne vilenjake. Svetli vilenjaci, koji žive u vazduhu, dobroćudna su, zadovoljna stvorenja, ali Tamni vilenjaci, čija su područja podzemne oblasti, crnoputi su, zli i štetočine...
IZ NORVEŠKE MITOLOGIJE

 

"Ako dovoljno dugo gledaš u ambis, u jednom trenutku će ambis početi da gleda u tebe."

"Strpljenje je dobra stvar, ali nije dobro ako čekaš petla da snese jaje."

Ništa. Baš ništa. Ništa neću reći ovim tekstom. Mada, u našim glavama i dalje pričam, onaj ko čita ovo neće pročitati ništa što već nije znao. Samo sam

Sticajem okolnosti do mene je u avgustu stigla knjiga njegove ekselencije, ex ambahadora u Turskoj (1995 - 1999.), dr Darka Tanaskovića, Neoosmanizam povratak Turske na Balkan u izdanju Službenog glasnika Republike Srpske (2010.). Zapravo nisam siguran u naslov, naveo sam naslov koji je na koricama, dok u unutrašnjosti knjige i CIP-u isti glasi: Neoosmanizam: doktrina i spoljnopolitička praksa. Pretpostavljam da su te razlike u naslovima, baš kao i krajnje neukusne korice, "marketinški" potezi. Stigla je, a možda bi bolje bilo da nije - da je nisam pročitao zadržao bih dobro mišljenje o autoru.

 ili KAKO SAM POSTALA GUSARSKA CARICA, STRAH I TREPET JUŽNIH MORA

Edit: Danas, u četvrtak 28. 10., NA ŠTANDU IZDAVAČKE KUĆE "ALNARI", HALA 1, U ČETVRTAK 28.10., OD 16-18h POTPISUJEM KNJIGU, naravno da se podrazumeva i potpisivanje van ovog vremena, po dogovoru, u obzir dolaze svi pp pozivi, rođačke i naročito kumovske veze.

U petak, 29.10., u 12h, Tajanstvena urednica i ja učestvujemo na Forumu sajma knjiga, a potom ja nastupam, u 15h, u Ćaskaonici sajma knjiga sa književnicom, Ljubicom Arsić. Oba događaja su u sali "Slobodan Selenić".

 

Sutra se otvara Beogradski sajam knjiga. Eh, te knjige!

S tim u vezi, moram ispričati da sam pre nekoliko dana, navratio u jednu veliku antikvarnicu knjiga, što mi uvek pričinjava zadovoljstvo. Skoro do perverznosti.

I tako, preturajući stara izdanja, udišući miris požutele hartije i već izlapelog lepila, kao i miris crvotočnih drvenih polica i prašine

Dok srčem prvu jutarnju kafu ... ( biseri iz arhive ) ...

- U 7:00 autor ovog članka ( u daljem tekstu ja, Voja) otvorio je Blic Srećka gde je umesto dosadašnjih '' Više sreće drugi put '', pisalo '' Osvojili ste DVD film ''.Ceo film sam vratio unazad i ne sećam se da sam do sada nešto dobio.Ah, kakav početak dana...

- U 10:00 žena mi rekla kako

Niko ne može shvatiti Gogolja. Sve u vezi s njim je nepojmljivo, od početka do kraja. Ništa se ne može sklopiti iz njegovih pojedinačnih karakternih crta. Čak je i Ljermontova lakše zamisliti: agresivan, kurčevit husar... A Gogolj je nemoguć. I on nikada neće biti shvaćen (Ana Ahmatova) 

 

1. Ana Ahmatova je u pravu; i sa današnje vremenske distance (dvestogodišnjica od Gogoljevog rodjenja obeležena je širom sveta prošle, 2009. godine) umnogome je teško potpunije shvatiti tog velikog ruskog književnika. Medjutim, moja namera nije da

Na skoro pustoj peščanoj plaži, dok se sunce spremalo da snažnim ritualnim zamahom svojim crvenim plaštom obznani smiraj još jednog letnjeg dana, dvoje ljudi završavahu svoje delo. Činili su to s toliko pažnje i ljubavi da na trenutak pomislih kako će svoj zamak premazati nekom meni nepoznatom tečnošću i poneti ga sa sobom, kao božanski dar tog neponovljivog predvečerja.

Ali,