Prof. Čomski je jednom počeo svoje predavanje o izraelsko-palestinskom sukobu opaskom, da je tema prilično sigurna tema za davanje predikcija, to jest da se tokom godina i decenija jako malo iliti suštinski ništa ne menja.

Knjiga Amire Has "Piti more u Gazu, dani i noći u zemlji pod opsadom", napisana davne 1996. godine, mu daje za pravo - menja se forma, ali suština nimalo. [1]

Do sada sam više puta pominjao Amiru Has, novinarku Haareca (izraelski liberalni dnevnik), reporterku sa okupiranih teritorija. Ovim tekstom želim da bliže predstavim nju i njenu prvu (pomenutu) knjigu.

nadahnut Brajovićevim sjajnim blogom riješih da izbacim u virtuelni etar nešto od mojih davnih poetskih uradaka ... pa kud puklo

 

„Могућни свет наратива јесте једини универзум у којем можемо да будемо апсолутно сигурни у нешто, јер нам пружа веома јасну представу о Истини. У овом нашем свету, који врви од погрешака и легенди, од сумњивих историјских података и лажних вести, апсолутно тачно јесте јединo оно што је истинито колико и чињеница да је Супермен Кларк Кент. Све остало може се довести у питање."

U mojoj zgradi na devetom spratu
zivi jedan muskarac koji mi se dopada

                                                            Žena koja nije prevazišla želju da bude muškarac često sanja mostove koji su suviše kratki da bi dostigli drugu obalu (Z. Frojd: Tumačenje snova)

Putovati na jug znači putovati nizbrdo (Virdžinija Vulf: Orlando)

Svašta

Douglas Adams je - pripovedač, narator, story teller, "meddah", pisac čije su ispisane maštarije prešle sve moguće granice, srušile sve moguće barijere i napravile vulkan beskrajne zabave prečnika kratera 42, vulkan koji je "početak i kraj svega" i  koji je polazno mesto za sve lutalice koje, stopirajući unaokolo, lagano putuju ka kafani na kraju sveta.

Kad neki pripovedač toliko i tako pusti  imaginaciji na volju, kad neki story teller toliko i tako razume moć fikcije, kad neko uspe da se, sasvim očigledno, beskrajno zabavlja dok se igra sopstvenim fikcijama i jezikom i slovima (pa rečima), ondaK je taj neko vredan i čitanja i prepričavanja.

Dobri duh "Monty Python" - a  (čiji je scenarista Douglas Adams bio) neprekidno se "muva" kroz sve redove njegovih priča, kikoćući se, ludirajući se, mameći nam osmehe i izvodeći "mađije" zbog kojih (s zadovoljstvom) sve njegove priče možemo čitati opet i opet i opet...

Već godinama Malta je jedna od češćih destinacija srpskih turista. Ne znam da li svi Maltežani govore engleski jezik, ali pouzdano znam da taj jezik svi Srbi ne govore. Kako se onda sporazumeti sa domaćinima, ukoliko vas put navede na neki od otoka Malteškog arhipelaga?

Postoji rešenje:  SRPSKO - MALTEŠKI REČNIK, odnosno DIZZJUNARJU MALTI - SERB. Problem je, međutim, što retko ko zna za to rešenje. Sumnjam da i srpski lingvisti znaju za ovaj rečnik.

Polako. Ni naslov ni tekst koji sledi nisu moji. Radi se o prevodu eseja prof. Hamida Dabašija, napisanog davne 2006. Ko je prof Dabaši? Iranski Amerikanac, intelektualni istoričar, kulturni kritičar i književni teoretičar, koji predaje iranistiku (ako se to tako zove – Iranian studies) i komparativnu književnost na univerzitetu Kolumbija u Njujorku. Autor je devetnaest knjiga koje pokrivaju teme od iranske i palestinske kinematografije preko istorije do islama (Dabaši je inače je stekao dve doktorske titule na univerzitetu Pensilvanije – sociologija kulture i islamske nauke). No, sve to možete naći na Wikipediji i/ili njegovom sajtu, ako vas zanima.

Memoari političara, diplomata i javnih službenika su suviše često (da baš ne kažem najčešće) pranja sopstvenih biografija, a rekao bih često su i smišljene distorzije istorijske građe. Nije to moja omiljena literatura, no volim da prelistam. Sva sreća pa se na internetu pojave knjige, nikad optuženih, ratnih zločinaca za koje ne bih dao ni pet para, poput Bušove, Decision Points, Blerove, A Journey My Political Life ili Ramsfeldove, Known and Unknown, pa mogu da ih prelistam za džabe.

Međutim, Age of Deception: Nuclear Diplomacy in Treacherous Times, Muhameda ElBaradeja, bivšeg generalnog direktora Međunarodne agencija za atomsku energiju (International Atomic Energy Agency, u daljem tekstu IAEA), sam poručio (sredinom aprila) pre nego što je objavljena (početkom maja). [Zahvaljujući nesposobnosti turskog PTT-a primio sam je tek u subotu.]

 

Sutra se otvara Beogradski sajam knjiga. Eh, te knjige!

S tim u vezi, moram ispričati da sam pre nekoliko dana, navratio u jednu veliku antikvarnicu knjiga, što mi uvek pričinjava zadovoljstvo. Skoro do perverznosti.

I tako, preturajući stara izdanja, udišući miris požutele hartije i već izlapelog lepila, kao i miris crvotočnih drvenih polica i prašine