Nastavak, naravno...

I pozdrav od Autora! 

  

Konjanik je zatezao uzde nervoznom konju i bacao poglede prema trojki na proplanku kroz proreze na svojoj, kako se sada, zbog blizine, dobro videlo, zakrpljenoj pa nevešto bruniranoj kacigi. Zatim im se obrati, kao da govori sa služinčadi:
- Ko ste vi i šta radite na lovištu Erla Otolfa? Sem toga, odakle ste došli? Kao da ste iz zemlje iznikli! Ako ste tu sagradili zemunicu, mom gospodaru Hakonu biće čast da očisti Otolfovu zemlju od šumskih skitnica. -
Un, ohrabrena Kjuovim prisustvom, spusti kapuljaču, zamahnu glavom da raspusti svoju bujnu plavu kosu pa gordo reče:
- Mi smo vilinska stvorenja, divlja i slobodna, ne priznajemo tvoje gospodare i njihovi nam posedi ništa ne znače, kao ni svi ostali zakoni ljudi. -

polagano

            Hajde da, hajde da se zaljuljamo, polagano. Hajde da se uzmemo? Sve će proći, ostajemo jedno drugom, rekao je. U osvit rata zove devojku, zove je ali niko se ne javlja. Niko ne sedi pored telefona. Nešto se oseća u vazduhu, a nije zagađenje rudarske industrije. Prelistava po auto-karti, za šta će ovaj rat biti? Ispadaju prazne razglednice. Odlazi do pošte. Suprotno ustaljenom verovanju na telefonu radi dedica, koji bi trebalo da je odavno u penziji po svim paragrafima zakona za koji se izborio radnički savet ili makar u Šao-lin hramu, sa svojim sveštenicima.

 

 

Vilin-vidarka je započela svoj život vračarinog šegrta radeći obične, teške kućne poslove.

Uskoro je počela da odlazi sa Gvildom u šiprage na ivici baruština i da tamo skuplja trave i razne bobice trnovitog žbunja. Sve vračarine poduke su bile škrte i kratke. A Frija se morala truditi da ne izda svoje pozamašno znanje iz te oblasti.

U povratku sa takvih izleta obilazile su klopke za divlje patke koje je Gvilda već godinama koristila. One su često bile prazne ili opljačkane, što je izazivalo opšte neraspoloženje i kišu vračarinih psovki. Močvara je, inače, bila puna vodenih ptica i Friji se srce cepalo što ne može da napravi lovački luk od leske i pobije gomilu debelih divljih gusaka i plavih polarnih patki svilenkastog perja. 

Kada bi se vratile vračarinoj kući pravi posao oko nabranog bilja tek je počinjao. Jedno je trebalo sušiti, drugo staviti u medovinu, treće u sirće od drvene kore, četvrto su stavljale u jako vilenjačko vino od kupine koga je baba imala u ogromnim količinama. Razno korenje moralo je biti očišćeno ili skuvano, a bobice sušene pa zdrobljene u prah u posebnom stupama ili pretvorene u gust pekmez koji se danima kuvao.

I sada pokatkad, jedan davnašnji san kao tamna kiša siđe na polja senki.

Slušam taj romor, zev prošlosti na rubu dugih noći. Pomera vazduh koji se ruši i pretvara u svetlucave čestice, suve od lišća topole i plamena voštanice.

Daleke obale bivaju još dalje, ali vidljivije. One bliske – poslednja čistilišta pred svanuće.

Svet ovaj uzmi

Za one koji prate - nastavak, naravno i najsrdačniji pozdrav od Autora...

 

Lepi vilenjak prevrnu očima i uhvati se rukom za čelo ukočivši se u pokušaju da zauzda plimu nadolazećeg besa. Zbilja se mnogo trudio da sa svojim štićenicama ne ulazi u rasprave oko ljudskih tabua. Znao je kako takve neplodne svađe mogu unišiti njihovu krhtku, tek stvorenu zajednicu. Morao je ljudskim kćerima dati vremena da se naviknu na neobičnosti vilinskog sveta.

- Ej, to boli! - reagova Frija na udarac laktom kojim je govornica htela da prekine njeno pospano cerekanje.

- Dosta! Još će te se tu u vreći i potući - oštro reče Kju, podigavši jednu ruku, više da skrene pažnju na sebe nego da nekoga uplaši.

- Sada ću vam lepo objasniti sve u vezi toga. -

 
Pisati je isto što i živeti. A za mene živeti znači stvarati.

Upoznao sam jednog talentovanog mladog momka, koji je odlučio da sa mnom podeli svoja razmišljanja kroz poeziju. Evo pesme, a autor neka se kroz pesmu Vama predstavi.

Pisati rodoljubivu poeziju je jako teško. To je hod po tankoj žici jer je jako jako uzak manevarski prostor, da bi se izbegla patetika, pretenciozne metafore, suviše jake reči i slike...

********************************************************************************************************************

"Mili Bože kud sam zaš`o ?"

 

 

....na blog onog MilutinaM,  pa sada nema šanse da zaboravim Ljubu Moljca.Sve što je pisao Miljenko Žuborski ne verujem da bi tako dobro zvučalo da je pričao neko drugi  .Moljac je bio nenadmašan

 

" Božeu miliouu  kud sam zašou

nouuu roud nouuu ssstazeu

gou kameeen nogeu gazeeeu...."

....tako je Ljuba  Moljac recitovao na engleskom,ali je unf. kada se sluša

 

Ja sam

Sivo praskozorje hvatalo se iznad stare šume. Pramenovi magle vukli su se oko grmlja i drveća obraslog bršljanom. Spoljni deo vreće bio je prekriven kapljicama rose, kao i sve oko nje. Frija polako otvori oči. Udobno smeštena u toplini perjanog uloška nije se pomerala. Neko vreme ležala je tako, udišući čist, hladan vazduh, glave naslonjene na Unin obraz. Onda se lagano pomeri, trudeći se da ne smeta počinku devojke uz čije se telo celu noć grejala. Te noći nisu izvodile nikakve golicave igre, bile su suviše umorne, i psihički i fizički. Prespavale su kao zaklane i verovatno ih ni bitka koja bi se vodila ispod krošnje njihovog drveta ne bi probudila. Tamnokosa polako uspe da okrene glavu u drugom pravcu, bez mnogo tumbanja u vreći.

Sto bi rekli - trazili ste, gledajte - evo nastavka prethodne glave.

I slobodno nastavite da komunicirate sa nasim Autorom - jes' da je malo spor, al' naucice...;)

 

 

Urlik škrgutnu zubima, ali ništa ne reče. On jednostavno pređe preko masovnog odobravanja Hjortu, iskorači napred, podiže jednu zapaljenu granu iz vatre kao baklju, pa se obrati razbojničkom skupu:
- Mora da su se skembali negde u unutrašnjost kule. Pronačiću ih, makar morao da je prevrnem, kamen po kamen. Za mnom! -

Evo, da ne ispade da sam propustila da okacim u cetvrtak. Posto trenuatno nisam kod kuce, izvinjavam se unapred na svim mogucim tipfelerima, posto nisam u mogucnosti da sad proveravam tekst. Iz istog razloga ilustracija uz ovaj blog sledi vam, verovatno, sutra, kad se dokopam svog kompa. A sad, po obicaju, reci ima Anonimni_Autor.

EDIT:

Konacno sam se docepala svoje masine! Greskice ispravljene. Uzivajte. 

 

 

 

Bilo je bogato leto u Šumi Trolova. Svi stanovnici Mag-Mela navikli su se na dve nove vile. Njihova otvorenost i volja da savladaju sve običaje i veštine vilinskog naroda bila je za svaku pohvalu. Stekle su mnoge prijatelje među Kjuovim sunarodnicima. Ipak kao vile koje su se zaklele na potomstvo krunskom princu, bile su pod stalnim budnim okom grupe starijih vila i vilenjaka okupljenih oko Haldira. Taj nezvanični krunski savet upravo je zasedao u dvorani Majke Magle. Tema razgovora bile su, naravno, Frija i Un.