Ne podnosim neznani svet, neizvesnost i iza krivine, tihu vodu, spelling check u Wordu, poligrafe i mašine istine, one što bodu, čačkalice i modu, poze i roze, Roze Poze, pozicije i ovlašćenja policije, očekivane abolicije, ablacije i lišće akacije, akcije i lažna sniženja gde se prvo poskupi pa posle cena tek malo snizi, sleazy ljude i neljude, one koji se uopšte ne ljube, cure koje bi se samo ljubile satima, nepozvane na otiraču na kome piše Not Welcome, pogotovo one spremne da stvaraju tenziju, bilo koga na vratima, osim poštara koji donosi privatnu penziju, ili neku knjigu koju sam naručio

Kada je Frija počela lenjo da se proteže po ležaju, podnevno sunce je već dugo sijalo nad Šumom Trolova. Graja viljenjčke dece i pesma šumskih ptica prodirali su kroz otvorena vrata i prozore evelonjanskog čardaka. Probuđena tom galamom, tamnokosa devojka sede u postelji, još ne otvarajući oči svetlosti koja ih je vređala. Onda, polako, podiže kapke obrazujući na svom licu dva uska proreza kroz koje je bacala pogled na novi dan. 

Razglednicu je naneo vetar sa okeana. Doletela je u jednom dahu, kada se razdanilo na tren u pepeljasto popodne. Panorama grada, okrenuta naopako, bez adrese, bez pečata. Okrenuo sam je da sagledam grad, poznate su mi siluete, obrisi zgrada, ali ne mogu da pogodim šta gledam. Ako se ostavi da stoji naopako, zgrade će se ispraviti, samo će mutna slova u naslovu ostati natraške, voda na kojoj leži grad, dovoljno je siva da može biti i nebo.

Budući da živimo u zemlji obezobručene demokratije i bezobalnih sloboda ovde će se arčiti vreme na izbore. Neki kažu u decembru, neki kažu u martu, a zakon, jedan od onih koji se povremeno poštuju, najkasnije 11. maja. Sledeće godine

U mojoj zgradi na devetom spratu
zivi jedan muskarac koji mi se dopada

 Nastavak, naravno...

I pozdrav od Autora! 

Konjanik je zatezao uzde nervoznom konju i bacao poglede prema trojki na proplanku kroz proreze na svojoj, kako se sada, zbog blizine, dobro videlo, zakrpljenoj pa nevešto bruniranoj kacigi. Zatim im se obrati, kao da govori sa služinčadi:
- Ko ste vi i šta radite na lovištu Erla Otolfa? Sem toga, odakle ste došli? Kao da ste iz zemlje iznikli! Ako ste tu sagradili zemunicu, mom gospodaru Hakonu biće čast da očisti Otolfovu zemlju od šumskih skitnica. -
Un, ohrabrena Kjuovim prisustvom, spusti kapuljaču, zamahnu glavom da raspusti svoju bujnu plavu kosu pa gordo reče:
- Mi smo vilinska stvorenja, divlja i slobodna, ne priznajemo tvoje gospodare i njihovi nam posedi ništa ne znače, kao ni svi ostali zakoni ljudi. -

Ja sam Halejeva kometa osim što ne letim, sve ostalo je istina

Pojavljujem se periodično kao književni časopis ili izuzetna pesma, pesnikinja ili pesnik i onda nestajem na maltene 77 godina, zato i jesam za sve od 7 do 107

Pogled na zaliv, koji se sada nije video od magle, ulivao joj je nemir. I more se nečujno i zaklonjeno ulivalo u uzani kameni tesnac. Dokle god su njene zelene oči mogle da vide, za nju je ono bilo mrtvo. Zarobljeno u sebi samom, okruživalo je Irsku još od kad je bila ostrvo leda. Ledeni vetar je šiba po obrazima, ali je nevidljiv, a kako da se sakriješ od nečega što ne vidiš. Svuda je oko tebe, možda je i u tebi samoj, mislila je. Zatvorena u svom biću, duboko u sebi, vukla je čamac po peščanoj plaži, dok konačno nije osetila vodu. Duboka hladna voda neobično je mirovala ove puste večeri. Nikoga nije bilo da je vidi. Sledećeg momenta, Mesec je prekriven oblakom koji je pronesen nebom, a more je gotovo neprimetno nabacilo čamac na svoju površinu. Navirući nemir davao joj je snagu za prvih pedeset zaveslaja, samo dok se domogla struje.