You can talk to us now

you can search for a while

when you're rumbling around ...

Najavljujem je s malo, malo izmenjenim tekstom pesme koju ona voli.

Dragi prijatelji, večeras nam priča darkonduty. 

U jesen 2006. godine prvi put sam pogledala suvremeni rumunjski film. Bio je to jedan od onih izbora utemeljenih na principu eliminacije koja se, barem kad je u mom slučaju riječ, orjenitira opozitno ‘većim’, razvikanijim i srednjostrujaškim naslovima. Takva se logika sama po sebi nametnula tijekom

 Čudne stvari mi padaju na pamet ujutru. Posebno ako sam loše spavala. Tako jutros pomislim kako je baš fino što mesecima nisam čula ništa o Šešelju, nit se javlja, nit ga ko pominje, nit nagoni kletve i adžije na Tomu i društvo.. divota jedna.

with the Extremely Inefficient Weapon

Ovo su poslednje reči u filmu "Laura" Ota Premingera iz 1944. godine.

Koje su to poslednje reči koje čujemo u nekom filmu pre nego što se upali svetlo u bioskopskoj sali?

Milan Nikolić

Čitavo jutro sve društvene mreže koje koristim zatrpane su montažama  srpske i hrvatske zastave ukopljene u jedan ram. Moguće je da je ljudima stvarno dosta. Moguće je da više ne mora niko da bude ubijen da bi došlo do nekakve katarze. Moguće je da ljudi više ne mogu i ne žele a ćute o gluposti koja proizvodi nasilje. Ali ne bih o tome. Godina je žestoko počela. Početak se može sažeti u nekoliko dobro poznatih reči. Prva reč je histerija. Odjekuje sa svih frekvencija, iz krugova obe Srbije, o njoj se filozofira među elitom i od nje se skapava na ulici. I proizvođačima i konzumentima histerije je dosta onoga što su stvorili i onoga što prežvakavaju od jutra do mraka. Reklo bi se histerije je previše i đavolu i đakonu ali niko da odustane.

Napominjem da ovo nije onaj traženi blog o pravu. To drugi put i na tenane. Iako ću se i ovde dotaći pitanja principa prava i koječega što čini suštinu tog bićenapisanog bloga.

Dakle, prvo činjenice:

Presekao sam! I nije mi bilo teško. Robert Altman je režiser koji je prvi na mojoj listi najvećih režisera svih vremena, režiser kojeg najviše volim! I ne smatram paradoksalnim to što takođe najviše volim Bunjuela, Hjustona, Tarkovskog, Kurosavu, Mencla, Felinija, Velsa, Makavejeva, Bergmana, Antonionija, Mala, Hičkoka, Kišlovskog, Vajdu, Vendersa, Fasbindera, Almodovara, Šlendorfa, Gilijama, Kaurismakija, Fon Trira....

reče Charles Foster Kane na početku filma* i umre. Ovo je jedna od najupečatljivijih uvodnih scena u istoriji filma.

*Citizen Kane (1941)

Neki filmovi su toliko loši da su čak i dobri, dok su neki filmovi toliko loši da su očajni. Ovo je jedna od mogućih lista najgorih od najgorih filmova ikada snimljenih. Neke ste možda gledali, neke ne možete da verujete da ste gledali, dok neke više ne želite da gledate nikada u životu. Ovi filmovi su neprepričljivi. Slika govori hiljadu reči. Ovi filmovi su ono što se kaže "quilty pleasures" :-)

Sa spiska su namerno izostavljeni filmovi domaće produkcije.