Nedavno je na kablovskoj emitovan dokumentarno-fiktivni film „Hjuston, imamo problem", na vrlo interesantnu temu. Naime, radi se o tome da su tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka u svemirskoj trci učestvovala tri igrača - SAD, SSSR i Jugoslavija. Ipak, iako je priča po priznanju autora prilično netačna, interesantan je način na koji su, kako to obično biva, zajedno sa izmišljenim ubačeni i istiniti detalji. Kao i pitanje gde je stvarna granica između istine i fikcije.

Ово би требало да буде лична дневничка забелешка о новим годинама које сам до сада дочекивао и о сећањима везаним за те дочеке. Али свестан сам да се многа од ових мојих сећања и не могу баш тако строго ограничити тим епитетом „лична" јер су многа од тих сећања слична или чак и потпуно идентична са сећањима на дочеке нових година многих од вас који ћете евентуално и прочитати овај текст.

А накупило их се подоста за ових мојих пола века постојања. Тих нових година и сећања на њих...

OVAJ POST SE NE PREPORUČUJE MLAĐIMA OD 18 GODINA.

 Šta može biti bolja preporuka za film nego kad pročitate da je film šokantan, odvratan, nemoralan. Skoro pa kontroverzan. Mnogo je takvih filmova bilo kroz istoriju. Etiketa "kontroverzno" se uglavnom lepila filmovima koji su se bavili seksualnošću. Čak i danas je mnogo prihvatljivije nasilje nego seks.

Prosto je neverovatno kakvu su sve golgotu neki filmovi prolazili: javno poniženje, cenzure, bojkot i zabrane. Ovo je tek vrh ledenog brega takvih filmova.

Žmu je noćas kazneno spavao na balkonu. Zato da zapamti kad mi je, udružen sa pretencioznim filmadžijom, upropastio subotnje veče. Lepo sam ga pitala je l' romantičan film. Jeste. Je l' ne moram da mislim? Ne moraš. Kad On izgibe u Ekvadoru. Celu noć spavala nisam. Romantične filmove bez hepienda bi trebalo zakonom zabraniti. Ko hoće da se igra drame nek to radi u ozbiljnijem žanru.

Teksas još uvek očima ne veruje. Vilice su još uvek otvorene, a ni muva se ne čuje.  Americi se dogodila svetska premijera "Srpskog filma". Srđan Spasojević je svojim za sada jedinim filmom ušao u svetsku ekipu autora kao što su Gaspar Noel, Lars Von Trier i David Lynch. Jedina razlika je u tome što je naš reditelj uspeo da ode i korak dalje  i napravi još siroviji i šokantnijii film nego njegovi predhodnici.

Pre nešto više od godinu dana MPAA (Motion Picture Association of America) najavio je da će se pušenje, pored seksa nasilja i psovki, uzimati u obzir pri davanju restriktivnih oznaka filmovima. Ove oznake će biti upozorenje gledaocima i zabrinutim roditeljima da u filmu se "glamurizuje" pušenje. Svi filmovi u kojima se puši treba da nose oznaku R tako da mogu da ih gledaju samo oni stariji od 17 godina. Liberalne grupe smatraju da su ovakve zabrane smešne i da je rizik da neko dete zapali cigaretu posle gledanja filma u kome se puši u stvari "cena slobode".

Pet najboljih filmova u istoriji. Možda će ovo pitanje jednom delu blogera delovati otrcano, jer ima toliko spiskova od 50 ili 100 najboljih filmova po izboru ovog i onog sajta, a onda isto to po izboru ove i one ankete među režiserima, pa onlajn ispitivanja šire publike.., ili mereno bioskopskim statistikama, koje su najgore, jer se zasnivaju na gledanosti (i to, često, u nekom užem periodu). Ipak, pokušajmo mi, ovde, na blogu. Tu je jedinstven i najsloženiji moguć sastav stručnjaka.

     Поводом стогодишњице рођења Федерика Фелинија

     Шта рећи о овом славном, генијалном редитељу, чије је филмско стваралаштво награђивано најпрестижнијим наградама, изучавано на филмским академијама широм света, о којем синеасти и критичари и данас пишу, а да већ није речено? Био је песник у филмском свету, његови филмови највише су налик сновима, на махове кошмарним, на махове карикатуралним, често комичним, увек помало сетним. Његова култна остварења, као што су Улица, Дангубе,Кабиријине ноћи, Осам и по, Сладак живот, Амаркорд (Сећам се)... и данас имају своју публику.

Ne bih volela da se moj komentar o onome šta je Ana Radmilović napisala o filmu "Sestre" i problemu trgovine ljudima, u svom postu “Zašto naš ngo sektor ne može da se bavi žrtvama trafikinga” svede samo na objašnjenje “Zašto mnogi naši novinari ne umeju da pišu o trafikingu”. Pa ću se potruditi da kažem koju reč više.

Neki filmovi su toliko loši da su čak i dobri, dok su neki filmovi toliko loši da su očajni. Ovo je jedna od mogućih lista najgorih od najgorih filmova ikada snimljenih. Neke ste možda gledali, neke ne možete da verujete da ste gledali, dok neke više ne želite da gledate nikada u životu. Ovi filmovi su neprepričljivi. Slika govori hiljadu reči. Ovi filmovi su ono što se kaže "quilty pleasures" :-)

Sa spiska su namerno izostavljeni filmovi domaće produkcije.