Blago zemlji koja ima političare koji imaju znanja, veštine, mudrosti i hrabrosti da u teška vremena donose teške odluke i iza njih stoje. Koji se ne ravnaju prema rejtinzima i naslovima nego prema uverenjima i principima.

Itakodalje, sve je jasno. Kome je jasno. Drugima verovatno nikada neće biti.

...ljubavi u čast..."

...Dođi, da zajedno molimo nas dvoje:
Ja ću sve da ljubim, oči, usne tvoje,
A ti strepi, dršći i sa mnom izgori...

...Šantić

"...jer lijepo je pripadati mislima toga pjesnika koje nam svijetle porukom - čovjeku koji pripada narodnosti srca domovina je ona zemlja nježnosti koju kartografija ne poznaje i koju je moguće naći jedino tamo gdje nas ljubav zatekne...".
(Enes ...

Gledao sam prethodnih nekoliko subota «Prvi glas Srbije» na TV, pa imam neke utiske koje bih podelio s vama.

Meni je ta emisija zanimljiva, sad kad razmislim, najviše zato što postoji stalni dualizam između simpatičnih pevača amatera i nesimpatičnog žirija sastavljenog od dvoje pevača profesionalaca i jednog kompozitora.

E sad, to što su pevači takmičari meni simpatični, a žiri nije, stvar je ličnog afiniteta. Verovatno i načina na koji ja procenjujem TV lica i sasvim je moguće da se mnogi ne bi složili s mojom ocenom.  Ali drugo sam nešto hteo.

Ona je prekrasna.

Zove se Helen Folasade Adu.

Njeno ime (Folasade) znači: okrunjena ljubavlju.

Čita se Sar - day. To ono skraćeno.

Pojavila se na muzičkoj sceni u vreme

kada je još nekoliko grupa

i pojedinaca pokušalo da prodje sa

nekim soft jazz popom...

Bilo ih je i dobrih...

Alli:

ona je imala nešto.

Pre nešto manje od 3 meseca NASA je objavila otkriće planetarnog sistema TRAPPIST 1, u sazvežđu Vodolije, na rastojanju od oko 39 svetlosnih godina od nas. Zvezda je približno veličine našeg Jupitera, dakle ne preterano velika. Ova vest je posebno uzbudljiva jer se radi o sedam planeta koje se nalaze na takvim rastojanjima od matične zvezde da je na njima, barem u principu, moguć razvoj života.

Sve je počelo 2004. godine. Tada su u Exit timu shvatili da je kamp sastavni deo modernog festivala, te da moraju nešto više da učine od jednostavnog odredjivanja ledine na kojoj se mogu postaviti šatori. Zvali su nas da, kao iskusni izviđači, organizatori kampova, preuzmemo ovaj posao. Te godine smo imali previše aktivnosti, bila je i plovidba niz Tisu, celo leto baš prepuno pa smo morali da otkažemo. No, već za sledeću godinu smo se na vreme

Imao sam prijatelja koji bi već krajem maja imao običaj da kaže: ide zima kao britka sablja. I bio je u pravu. Kontinentalna klima je jednostavno neumoljiva. E, ako živite u delti Misisipija, onda druga stvar. Tamo vam čak može pasti na pamet da izmislite džez. Međutim, tek je zima donela džezu neophodnu teksturu i uglačanost koju čovek očekuje od savršenog proizvoda, uzmimo pokojne švedske auto industrije. Govorim o perfektnoj završnoj obradi i mehanizmu tačnom kao sat, gde je svaki diletantizam ne samo osuđen na izumiranje u tržišnom pojmu te reči, nego i predstavlja uvredu tzv. ¨dobrom načinu¨ do koga severnjaci mnogo drže, ili su bar držali. Ali nije samo precizna mehanika i ozbiljnost u pogledu radnih navika izmenila džez kada se našao na udaru okrutnih severnih vetrova. To su bili okrutni severni vetrovi sami. Zamislite zgradurine, avenije i uličice jednog Čikaga ili Njujorka, pa poklopite takav pejsaž olovnim nebom iz koga sipa sipa sitan severac. Takvo mesto ne samo što pridošlicama sa juga menja način života, ono im neminovno zadire i u dušu. A duša je kao što je poznato izvorište muzike. Ne može osoba koja se u pohabanom kaputu (za priču je lepše u pohabanom, mada isto tako može i u novom) probija kroz klanac 116-e Zapadne Ulice, šibana vetrom, okružena mutnim automobilskim svetlima, smogom i promzrlim prodavcima viršli uveče tog dana da svira isto što i osoba koja veći deo dana traži spas u hladu trema na Burbon street-u, čak i ako je u pitanju jedna ista osoba.

Dosadno mi pa pravim neke liste ovih dana (ko je najludji, ko je najdepresivniji, ko ima najvise recepata, kome noge najvise smrde, koga zaokruziti, koga prekriziti...), pa rekoh sebi sto ne stavim na papir listu 10 najboljih Yu rock albuma, po sopstvenom licnom izboru...

A od papira do bloga nije dugacak put...

1. Ekatarina Velika - Ljubav (zato sto boli, i boli, i boli...)

2. Plavi Orkestar - Soldatski Bal

Bice da su jos pre prve svoje zajednicke sesije Barbra Strajsend i njen kolaborator, producent i pijanista za ovu priliku, Dajana Krol, osmislile album "Love Is The Answer" kao duboko emotivan zapis u kome svaka pesma treba da bude svojevrsno "istrazivanje u vezi sa pitanjima srca". Neko bi i sam takav potez - udruziti Strajsendovu i Krolovu u zajednickom projektu - opisao kao

Zabrinjavajuće je što ljudi troše toliko energije na mržnju i na nešto što ih se apsolutno ne dotiče. Slična situacija je i sa vestima o LGBT populaciji, možda čak LGBT populacija bolje prolazi no JK. Ali, ko su ti ljudi koji ulažu toliki trud u mržnju, zašto to rade i kako su odredili koga će mrzeti?

Jelena Karleuša je jedna od retkih javnih ličnosti koja je svakog dana tema teksta, vesti ili priloga u nekom mediju, bilo da je u pitanju dnevna novina, nedeljnik, mesečnik, website ili televizija. Količina informacija o njenom bazenu, cipelama, haljini, znoju, svađama, nastupima, skandalima je neverovatna. Naravno, ne želim da ulazim u trivijalnost tih informacija, niti želim da seciram naše društvo zašto ima potrebu za tim informacijama. Tema ovog teksta je nešto sasvim drugo.

Često kliknem na neku vest o Jeleni, preskočim je i odem na komentare. Možda treba da nas zabrinjava količina trivijalnosti i šupljoglavlja u domaćim medijima, ali mržnja u komentarima svakako da. U Srbiji se jedva zapatila politička korektnost tako da se otvorena mržnja u komentarima prema manjinama cenzuriše, naravno, nešto „promakne" budnom oku moderatora. Mržnja postoji, ona se gomila i treba negde da se odlije. Tu su mediji svesno ili nesvesno napravili kanal za tu mržnju i ona se mahom sliva na žene sa estrade, pre svega na Jelenu Karleušu. Ogromna većina komentara sadrži vređanje, omalovažavanje i otvorenu mržnju. Koren karleušofobije i homofobije su isti.