- ма како искушење да се догоди човеку, човек треба да се преда вољи Божјој и да призна, да се искушење догодило због греха његових. ако ли се што добро догоди, треба говорити да се догодило по промислу Божјем..... (Свети Сисоје)

неко вече, жене насекле мезе, а у качари нам, почесмо се окупљати да обележимо Преподобног Сисоја Великог од стране нас од гуме зависних (мис'им на локање винских садржаја подрумских ми буради), кад некако преко Дунава, тамо од Бегеча, груну правцата, код нас краткотрајна, салаука названа од стручњака Haron (по сину Ereb-овом, лађаром у Хад-у) суперћелијска олуја, коју нам у ушима најави оранија која се преврнута поче котрљати по комше месара фластерисаној авлији ,копирајући немио звук кад су сељане (за скорашњег рата) прелетали бонбардери (с'намењеним нам бонбама) кад Поштар управо, баш закисо, пристиго указа - ено оде поqrcu дуд пред ковачевом кућом (преко сокака ми на којем ја и исписници одрастасмо), расцепио се уздуж, (а стар преко века...био....јебешга...)

Poštovani čitaoci bloga, ova priča će biti zaključana za komentare. S razlogom. Sve moje priče su lični doživljaji ili doživljaji bliskih mi ljudi, s malo preterivanjai da bi bile zanimljivije.  Cilj im je da podele iskustvo, zabave ili zamisle čitaoce. Ne treba mi ni uputstvo za život, ni naknadna pamet. Eto, neka ih ovde, možda neko u njima prepozna i ponešto dobro.

One prve noći su me prebacili na krevet kao džak. Došla sestra, uključila infuziju, prekrila me nekim ogromnim plavim čaršafom i otišla. Ležim na leđima, pokušavam