2008-01-13 20:50:21

La Cocina de Lilliam

Avram Goldmann RSS / 13.01.2008. u 21:50

Foto: Mira Zdjelar
Foto: Mira Zdjelar
I sometimes eat at a popular paladar, La Cocina de Lilliam, in Havana's upscale Miramar district. And whom do I find there? Diplomats, tourists, and other business owners. (José Luis Alonso: A Nation of Entrepreneurs?)

Kola se zaustavljaju u stambenoj četvrti sa jednospratnim porodičnim kućama. Iako su dosta oronule, kao i većina kuća u Havani, vidi se da su u njima nekada stanovali dobrostojeći pripadnici predrevolucionarne srednje klase. Sada je kvart, međutim, nalik mnogim drugim delovima grada, sa rupama na kolovozu i rupčagama na trotoaru, između kojih se deca probijaju igrajući bejzbol. Urbana geografija Havane, pogotovu kad se izađe iz turističkog centra, u sebi stalno donosi izazove nepredvidljivog. Ništa u toj ulici ne govori da se u njoj nalazi jedan od najčuvenijih kubanskih restorana, osim tri-četiri nova automobila sa privremenim tablicama koje se daju strancima i jednog sićušnog čoveka od šezdesetak godina koji sedi na šamlici na trotoaru poluotvorenih očiju.

Iza njega nalazi se zelena drvena taraba, sveže obojena, što je već samo po sebi anomalija koja može da privuče pažnju izvežbanom oku. Klimam glavom kratko u pravcu čoveka na šamlici, on ustaje sa nje, otvara vrata tarabe, i pokazuje na teška drvena vrata, očito zabravljena, koja vode u unutrašnje dvorište. Na vratima se nalazi interfon sa jednim dugmetom, interfon koji radi! Zvonim, i tridesetak sekundi kasnije masivna vrata se lagano otvaraju. Unutra je La Cocina (Kuhinja) de Lilliam.

 
2008-01-04 23:46:02

Pop u zemlji čuda

Milan Novković RSS / 05.01.2008. u 00:46

AliceAuPaysDesMerveilles.jpgIako je koncept prebrzo ušao u upotrebu, pa tako postao marketinški kliše, malo ljudi spori da je koncept korisnika u centru zbivanja jedna od osnovnih karakteristika što definišu umrežavanje, pa kroz to umrežavanje mnogobrojne druge vertikalne tehnologije, koncepte, delatnosti i na kraju informacije uopšte. Tako, neminovno, i identitet pojedinca u svoj svojoj varljivoj i neodređenoj strukturi. Maglovitosti, čas vidljivoj, čas nevidljivoj, a uvek prisutnoj. Tačnije, jedan, ili nekoliko, od više identiteta.

Kao neki vir oko koga se svašta vrti dok u tom viru ne nestane.

Ako u razlikama između popularne i visoke kulture izoštrimo onu o količini vremena i truda potrebnim da se ugradimo u neki novi identitet, a u razlikama između popularne kulture i folklora onu gde mi, ili „naši“, možemo brže i efikasnije da „poguramo“ neku polugu, ili njenu interpretaciju, šta reći za svet gde je korisnik u centru zbivanja – mi smo identitet, i mi smo poluga. Mi smo pop.

 

 

 

 

 

Da li ste vec culi / videli / probali CAGE? 

 

Evo jos jednog self-indulge teksta.

Sezona je kuvanja za sve pare. Svaki kuvar koji drzi do sebe (i svog novcanika) je snimio prigodan Bozicni sou u kom nama, obicnim smrtnicima, daje primere Bozicne trpeze. Omiljena, zemaljska Nigella, Kitchen Godess, healthy size 14, ponosni nosilac brushaltera sa F korpama, nastupa razumno. Sunka u pivu od djumbira sa prilogom od kajsija u tursiji i pecenom bundevom sa gorgonzolom i nekom vrstom oraha (pecan nuts). Moja visestruka malenkost (daleko sam od celebrity, a i od F korpe, Boga mi) je isprobala recept

 

18147.jpg

Радоје Домановић

РАЗМИШЉАЊЕ ЈЕДНОГ ОБИЧНОГ СРПСКОГ ВОЛА

Код нас има људи са врло великим положајима који ништа не мисле, а у накнаду за то, или можда из других разлога, почео је размишљати један обичан сељачки во, који се ништа не разликује од осталих српских волова. Бог ће знати шта је било да се тај генијални брав одважи на тако дрско предузеће - мишљење, јер се досад доказало да се од тог несрећног заната у Србији само могло имати штете:

- Чиме се поноси мој газда и остали његови суграђани, Срби? Зашто толико дижу главе и с надувеном гордошћу и презрењем гледају на мој род?... Поносе се отаџбином, поносе се тиме што им је милостива судбина доделила да се роде овде у Србији. Па и мене је мајка отелила овде у Србији, и не само да је ово отаџбина моја и оца мога, већ су и моји стари као и њихови, сви заједно, прешли у ове крајеве још из старе словенске постојбине. Па нико од нас волова не осећаше понос због тога, већ смо се ми увек поносили тиме који више терета узбрдо може повући, а ниједан во до данас не рече неком швапском волу: „Шта ти хоћеш, ја сам српски во, моја је отаџбина поносна земља Србија, ту су се отелили сви моји стари, ту су, у овој земљи, и гробови предака мојих.“ Боже сачувај, тиме се ми никад нисмо поносили, то нам ни на ум није падало, а ето се они и тиме поносе.

 

Evo jednog teksta za dusu i za moje drugarice.

 

Ko je bio u Perastu, zna da je to jedno nadrealno mesto. U njemu ima kucu moja drugarica, Gina (citati Djina), poznatija kao Srpska Karijetida. Njena kuca u Perastu je produzetak njene licnosti. I dan danas uzivam da budem deo nje.

 

Paradoksalno, ali malo je kuca u Perastu iz kojih se vidi Gospa od Skrpjela i Sv Djordje. Ginina kuca, bivsa kuca kapetana Roka, ima djardin izdignut iznad Peraske ulice, poplocan kamenom. Pogled na ostrva i Verige je deo kuce. Iza kuce je djardin sa bunarom, natkriven prastarom

 
2007-12-16 15:30:25

Night Sister

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 16.12.2007. u 16:30

nurse.jpg

Ne znam koji je nadahnuti mozak NHSa izmislio ovu titulu, al’ svaka mu cast!

Ona je deo programa zvanog “Hospital at Night” i podrazumeva redukovanje broja skupocenih kadrova, a uvodjenje veceg broja usko specijalizovanjih prakticara, sve u cilju stednje i stabilizacije.  

Sa novim programom razvoja, sve je veca uloga medicinske sestre. Za nekog ko dolazi iz Srbije (brale) tesko je zamisljivo da sestra moze da ima svoju ambulantu, da daje fibrinoliticku terapiju

 
2007-12-06 14:32:10

SASVIM OBICAN RADNI DAN

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 06.12.2007. u 15:32

Blizi se 10. decembar. Politickih blogova sve vise, ne znam sta vise imam da kazem na temu, a da nije vec receno. Ispitujem novi teren - cudesni svet mog bivseg komsije Milanceta Milana Strongmana ranije poznatijeg kao Zivotinja. Zabavne paralele se gomilaju: on u krvi do kolena - ja u krvi do kolena, ja o farsi politicke korektnosti – on o farsi politicke korektnosti, on o djubretarenju – a ja… o jednom sasvim obicnom radnom danu.

Mnogi smatraju da je posao lekara glamurozan. Zbog kontrasta tipicnoj nezainteresovanosti Engleskinja za oblacenje (ili namernom izbegavanju da bi

 

8teddy.jpg 

One of the benefits of having two homes is being able to look at life from different points of view. My favourite pass time is putting Serbian approach under scrutiny of English psyche and another way around.

Ever since embracing life on the dump island, I have been admiring English sense of charity. While I head straight for hedonistic retreat of Mediterranean coast, two of mine English friends spend their entire summer holiday in Nicaragua helping locals with issues of everyday life.

 
2007-11-30 22:54:14

Hotspur

Ana WithAFamilyNameTooHardToPron RSS / 30.11.2007. u 23:54

Opet dezurstvo. U nedostatku vecih izazova preturam po nekoj zaostaloj literaturi koja nije bila visoko na listi mojih prioriteta. Nalazim mali, sentimentalni biser dragog profesora koji je pod pseudonimom Hotspur pisao tople, ljudske tekstove za Endocrinologist.

Nadam se da ce i neko od Vas naci u njima nesto za sebe.

http://www.endocrinology.org/endocrinologist/085/085.pdf#page=17

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana