Međutim par komada skupe garderobe koji neobično štrče iznad ostalih odevnoh predmeta sa sobom nose drugi problem. Kako sad kad izlazimo u noćni provod da obučemo bilo šta drugo? Komad garderobe deset puta skuplji od bilo kog drugog iz ormara te doslovno doziva da ga obučeš. Moja maslinasto zelena majica "Ed Hardi" ima na grudima glavudžu tigra dok je Jovanina haljina crno bela u zebra stilu. Da budem iskren nisam ni primeto da je par odlazaka na večeru ili u diskoteku sa suprugom ćelavi kolumnista krupne građe odeven uvek u isto, najskuplje dok je njegova prelepa supruga maskirana u koko šanel zebru od 800 američkih novčanica.

Dogovor je bio da me Tanja i Bane pokupe posle posla. Trebalo je posetiti par turističkih agencija, saznati uslove i pronaći smeštaj, što jeftinije i što brže moguće. Ostalo mi je možda još tri nedelje da smislim kuda ću pobeći dok je njima lagano gorelo po nogama. Oboje su uzeli godišnje odmore pre mene ali su odlagali odlazak u agencije do zadnjeg časa. Poslednja dva dana unervoženo bauljaju po gradu, izvlače ponude na papir i vagaju. Problem sa kojim se svo troje srećemo je raspon cene aranžmana, popunjenost i datum polaska.

Sedim za radnim stolom i plamenom prelazim

(Na kraju teksta, nalazi se i video sa najboljim trenucima ove ture. Možete ga pogledati pre čitanja, ili po završetku, da proverite slike koje ste zamislili sa stvarnim. Uživajte!)

1.
Buđenje u hladovini, na prijatnoj temperaturi. Sunce je ovih dana ubistveno i ovo sada predstavlja retku blagodet. Čak mi ni tokom noći nije bilo vruće, verovatno zbog blizine reke.

Danas nemam planova. Vozikaću se okolo, ubijajući vreme. Sutra je subota, a vikendom je dozvoljeno staviti bicikle u brzi voz i metro. To mi je plan za povratak u Seul.

Radim sve natenane:

Čarls Simić: Gledaj dugo i netremice, prevod sa engleskog: Ivica Pavlović, Vesna i Draško Roganović, Arhipelag, Beograd 2013.

Postoji onaj divan trenutak kada shvatimo da je slika koju dugo gledamo postal deo nas, poput sećanja iz detinjstva ili sna koji smo nekada sanjali. Svet je zanimljiv kada ga gleda pažljivo oko.  Čarls Simić

Poezija svakodnevice

Kada čitate eseje Čarlsa Simića, uz opasnost da ovo što ću reći bude shvaćeno kao kliše, neminovno dolazite do zaključka kako određene vrste mudrosti dolaze (tek) s godinama. S tim što se, u njegovom slučaju, ovo “godinama” nikako ne odnosi na puku biografsku činjenicu autorovog rođenja (Beograd, 1938) već, prevashodno, na godine  čitalačkog i gledalačkog fokusiranja na različite ─ bilo pojavne ili pak one nevidljive,  metafizičke ─ aspekte i dimenzije Simićevog umetničkog i životnog postojanja.

Ivan Đurić, Milan Panić, Dragoljub Mićunović, Boris Tadić, Boris Tadić, Boris Tadić.

Saša Janković.

Od devetog marta '91 do danas učestvovao sam na mnogo mitinga. Čini mi se da je onaj predizborni miting za Sašu Jankovića na Trgu Republike možda poslednji u postpetooktobarskoj eri koji je prošao bez nasilja.

Tadija Janičić: Ljudi koji vole da gledaju u sise

Kustos izložbe: Novi Nebojša Milenković

Galerija O3one, Uzun Mirkova 10, Beograd, 30.septembar – 20.oktobar 2016.

Otvaranje izložbe: petak, 30.septembar 20 h 

Nemački lekari (a svi, jelte, znamo da je nemačka medicina najbolja na svetu!) nedavno su obelodanili rezultate desetogodišnjeg naučnog istraživanja kojima je nepobitno dokazano kako svakodnevno desetominutno gledanje u ženske grudi ima blagotvorno terapeutsko dejstvo na rad srca, regulisanje krvnog pritiska i preventivno smanjivanje stresa. Takođe, zaključeno je i kako kontinuirano praktikovanje ove kontemplativne estetske i egzistencijalne prakse ima sposobnost i potencijal da produži životni vek za najmanje pet godina!

           Pokušavate da pošaljete SMS poruku ženi ili mužu ili švalerki, ali bezuspešno. Svaki put kada pokušate da pošaljete poruku, vaš telefon se ugasi. Prvi put, drugi put, treći put. Već počinjete da osećate neko pritiskanje u grudima, cupkate nogama. Četvrti put, peti put. Svaki put kada upalite telefon, iznova počinjete da pišete poruku. Počinje da vas svrbi leva potkolenica,

(Foto-reportaža)

Još uvek ne mogu biciklom, ali zato mogu peške: pridružila sam se Treking uniji Kirgistana i sa pedesetak drugih ljubitelja pešačenja u prirodi krenula na jednodnevni izlet do jezera Kolj-tor, koje se nalazi na 2733 mnv, na severu Tianšan masiva.