AleXandar Lambros

Vizantijska civilizacija je, kako je to odavno primećeno, istovremeno i jedna od najslavljenijih i jedna od najprezrenijih. Često optuživana za nazadnjaštvo, mračnjaštvo i besprizorni autokratizam na vizantijsku kulturnu baštinu gledalo se s karakterističnim evropskim prosvetiteljskim nipodaštavanjem. U francuskom jeziku se i danas pridev "vizantijski" koristi za svaku nerazumljivu, formalnu i jalovu raspravu. S druge strane, suočena s materijalnim ostacima vizantijske kulture (onim koji su uspeli da prežive bezmalo sistematsko osmanlijsko uništavanje), čija je neklasična (tačnije nenaturalistička) i apstraktna estetika tako privlačna duhu modernog posmatrača zamorenog brojnim neoklasicizmima, iznova skreće pažnju na svu raskoš i bogatstvo vizantijske umetnosti koja pak na najrečitiji način svedoči o kulturi koja ju je iznedrila.

 Заљубљеници у дворце и утврђења из минулих векова последњих година све масовније походе Карпатски басен, откривајући архитектонске бисере који су због комунистичког система у Источној Европи дуго били скривени

- U redu... aam... želio sam da vam... aam... pustim nešto od vesele horor muzike koju sam radio ali... aam... sam se predomislio i zbog toga vam... aaam... neću ispričati ni crnohumorni vic da vas oraspoložim... Kao što vidite... aam... ovdje imam video kameru marke South Park... nije moja, posudio sam je od ovog... aaa... kako se zove... ovaj što mu sestra radi u bioskopu i opsjednuta je fetišizmom mašina, ona je Zdenka a on se zove... amm onaj, aamm, nije ni važno, sjetiću se, ovaj, posudio sam kameru aaam, pa ćemo svi zajedno, ako ste raspoloženi, pokušati jedan mali... aaam... mali blog eksperiment. Ovaj aaam, mislim, nisam napisao nikakav scenario, nikakav plan, imam tu... aaam... jednu interesantnu zamisao koja mi je tako došla jedne... aam... tople ljetne večeri dok sam... u kuhinji prao suđe... u stvari ne... aammm... malo prije toga sam pripremao krompir pečen na luku i osluškivao...aammm... kako lagano...aam ti krompirići koje sam prethodno brižljivo aamm... isjeckao na male, male, sićušne komade aam različitih oblika, znate, poput srca, paralelepipeda, amm, modela nekih monumentalnih građevina jednostavnih oblika, tipa, amm egipatskih mastaba ili piramida u razmjeri jedan naprema otprilike pet hiljada jer... amm... u principu za neka znamenita Wagnerova i Olbrichova ostvarenja amm bečke secesije koju gotivim, nisam imao aamm... vremena... dakle osluškivao sam kako ti moji krompirići fino škvrguckaju u tavi...

Svako ima svoju Holandiju. Za Romana Polanskog je to Švajcarska. 

 

  

Malo je reditelja koji su imali tu sreću da ih intervjuiše lik iz njihovih filmova. To se dogodilo, a kome drugom, nego Dejvidu Linču. Njega je intervjuisala Biljana Obradović u narodu poznatija kao Biki Siti, a za one upućenije u TV dešavanja i kao Grejs (Grejs Keli, oprosti mi).

U celom ovom intervjuju za jedan ovdašnji mesečnik, odgovori i nisu bili toliko bitini koliko su pitanja bila zabavna. Dejvid Linč se dobro snašao pošto on živi u svom pomerenom svetu već godinama, i verovatno je navikao na ovakve novinarke.

Pitanja prenosim u celini:

 

BO: Kako ste se upoznali sa transcedentalnom meditacijom?

 

 

Skoro svi smo se, na razne načine, dotakli paradoksa vezanog za fikciju, izmišnjeno, gde:

- Umemo da gajimo osećanja prema izmišljenim osobama, životinjama, predmetima, pojavama, događajima

- Za izmišljeno, proizvod naše ili tuđe mašte, verujemo ili znamo da je izmišljeno

- Da bi smo gajili osećanja prema nekome ili nečemu taj neko ili nešto bi trebao ili trebalo da postoji.

Kao i mnogi paradoksi, još od starih Grka, i ovaj postaje manje paradoksalan kad u igru uvučemo vreme i sekvenciranje naših osećanja i razmišljanja kroz vreme, često merenim u kratkim intervalimo od nekoliko sekundi ili manje - jednog trenutka nam rade regioni u mozgu, u dominantnom maniru, zaduženi za mentalnu projekciju onog što može donekle i objektivno da postoji. Ili, "radimo" na apstraktnijoj verziji objektivnoj u našem mentalnom svetu. A onda, sledećeg trenutka, pažnja može da nam se pomeri bliže stvarnoj ili izmišljenoj pojavi, manje apstraktnoj, konkretnijoj, stvarnom liku iz života ili filma, na primer.

 

 

Koncert grupe The Fall u Beogradu

 

 

Čuo sam jednom da se Van Morrison tokom svojih nastupa nikada ne nasmeje, nasmeje se tek kada zapeva poslednju pesmu svestan da je koncert uspesno priveo kraju. Morrison kaže da je to zbog treme. Mark E. Smith se takodje nikada ne nasmeje, ali

KONCEPTUALNA IZLOŽBA:

„GOSPODE POMILUJ“

Autor: Biljana Cincarević

Otvaranje u ponedeljak, 21. septembra

Dom omladine Beograda u 20h