Mislim, sve znate, četvrtak, anonimni_autor i tako to...

BTW, ajde malo komentarišete da autor ima s kim da se dopisuje - taman naučio kako se to radi, a vi prestali da mu pišete ;)

 

 

Avetinjska četa šetajućeg žbunja uvukla se u nečuvan logor. Iza svakog vrbovog grma krile su se po dve snažne ruke naoružane sa dugim masivnim nožem. Sigvratov plan u potpunosti je uspeo. Jedan po jedan Franački vitez ostajao je da leži i da se više nikada ne probudi. Ipak, nije sve moglo da ide tako glatko.
Jedna grupa od nekih šest-sedam vitezova shvati šta se događa, pa poskakaše vičući i tražeći oružje. Na njih se sjuriše vikinzi koji su nadgledali ovaj krvav posao (jer je takvo ubijanje njima bilo ispod časti) i sasekoše ih svojim teškim sekirama.

Arhitekta tegli na leđima svoju arhitekturu i zajedno sa njom odvajkada prolazi, stisnut, nekad lakše a pokatkad uz ogromne napore  i neke gubitke, između ona dva grebena na moru gde obitavaju dva opaka bića o čijem postojanju se saznalo po uvidu u grčku mitologiju. Metafora o neminovnosti izbiranja jednog od ponuđenih zala, sa levog ili desnog grebena, otisnula se širom planete, postala globalna poruka i bez obzira gde se arhitektura stvarala arhitekta se upinjao da prođe ka pučini i tamo iznese svoju viziju što manje okrnjenu i zaplovi ka nekom boljem svetu, naivno verujući da takav svet postoji. Ipak da nije bilo te nade ni ovo što je do sadanjih dana od arhitekture stvoreno ne bi se dogodilo. Arhitekta, kad mu je posle cenjkanja i ispunjenja zadatih uslova bilo dozvoljeno da promine grebene, svojim pregnućem je bogatio kulturni model i doprinosio liku i formi okvira, da se ne kaže scenografiji  u kojoj se istorija događala. 

Život u ovoj zemlji bi mogao da bude lep. Tačka!
Razlog zbog čega pišem ovo je još jedan u nizu apsurda , ili bolje rečeno gluposti koje se ređaju jedna za drugom.

БУЛАТОВИЋ О РАТУ, СЛАВИ И ПОРНОГРАФИЈИ

Старе дискете... Шта је на њима? Проверио сам прву гомилу док оне, стари комп и порт за дискете још раде и нашао текст који, вероватно, није објављен, осим у сабраним делима Миодрага Булатовића (ако су објављена). Текст је из 1998 – 1999. године, па је непознати деда или прадеда неким каснијим текстовима у којима је рат еротска бурлеска а Булатовићев јунак антихеројски Марко Краљевић, Швејк, Раблеовски лик па и нека врста модерног Дон Кихота.

 

"Kako su nastale Bulatoviceve 'Beleske o HEROJU NA MAGARCU'"

(Из електронског часописа “Kritika.etc“ – снимљено на Интернету 1998-1999. godine)

 

Rukopis romana Heroj na magarcu Bulatovic je zavrsio u prolece 1964. godine. U pismu

svom engleskom prevodiocu E. D. Goyu, pisanom 14. maja 1964, Bulatovic pise i o svojim

raspolozenjima posle zavrsetka romana: "Tako zelim s vama da govorim. Sad imamo vremena,

roman je gotov, tuzan sam sto sam se rastao sa tako velikim brojem licnosti koje sam voleo

tokom tri godine. Mnogo sam patio, mnogo bio boestan, ali je jedan ogromni posao bacen pod

noge. Sad hocu samo da spavam, da zivim, i da zaboravim da sam ikad u zivotu drzao olovku u

ruci." (Bulatoviceva pisma Goyu objavljena su u Letopisu Matice srpske, knj. 451, sv. 2,

februar 1998, str. 317-359.)

Pre nego što je i sam postao veliki, slavni reditelj Džon Ford radio je kao asistent Luis Veber. Ko je bila Luis Veber?

Samo je jedna umetnica u Americi posvetila celu svoju karijeru istinskom filmu. Ta umetnica je bila Luis Veber, koja je bila prava reformatorka u filmskoj industriji.

Luis Veber rođena je 1881. godine u Pensilvaniji i bila je glumica, producentkinja i rediteljka prvog celovečernjeg igranog filma "Marchant of Venice" (1914).