briga me za vasa pomirenja i vase deklaracije. ja se s vama nisam mirio a ko jeste neka mu je alal. sam je birao stranu. briga me. a vi sto ste izgmilelli ispod kamenja gde sam ja verovao da se krijete dok ste vi samo cekali svoje, obavestavam vas: idemo do kraja. do poslednjeg. vise se nikada necu sjebati i stati na pola. ko je s vama - sam je birao stranu.

Nemam tačne podatke.

Zapisujem: kao kada sedneš da odmoriš. Sve je dobro.

Samo zapisujem.

Jutarnji susret na kapiji:

Buđenje i pokušaji sećanja. I počinjanja. Svakoga jutra treba se setiti šta je kafa, a šta med. Kako primiti mlaz vode u šake i prebaciti je na lice. Koja boja ide uz koju notu dana: koji se otvara. Kako osloviti vozača koji te ne propušta na semaforu ili pešaka koji je izleteo

.

Čekali smo tri prinove u poslednjih par meseci i to sve od nama najbližih. Moj brat i snaja, ženina sestra i zet, kao i naši venčani kumovi čekali su muško dete. Znao sam da su se brat i snaja još davno odlučili za ime Lazar. Bilo mi je zanimljivo kada je svastika saopštila da su se odlučili za isto ime. Kada su nam kumovi saopštili da čekaju muško dete, moj jedini komentar je bio : samo nemojte da se zove Lazar. Odgovoriše mi da su baš to ime imali u vidu. :-)

S obzirom da ne poznajem ni jednog Lazara mlađeg od 50 godina, ova podudarnost mi je bila baš zanimljiva.

Prinova u familiji!!!
Mora da se zapamti datum, 25.februar...
M, 52; 3500.
APGAR SCORE =9

Kazem da je u moje vreme bilo puno beba sa skorom 10, sta fali nasem detetu?
Dobijam dva odgovora:
- u danasnje vreme, APGAR 10 dobiju samo deca rodjena carskim rezom...
-APGAR 10 dobiju deca koja su OK i koja se odmah upisu u DS.
U svakom slucaju, sad sam deda-teca...

Baba-tetke su, naravno, kao one 3 Parke, pocele da kroje sudbinu pridoslici u familiju...pa dete treba da podje u skolu sa 6ipo, i da se, nesto kasnije, upise na arhitekturu,

Mi, dolepotpisani, ovim apelujemo na srpsku javnost, pre svega na njen pismeni deo, kao i na sve one koji uživaju u lepotama vina, da crno vino prestanu skorojevićki, pokondireno zvati crvenim. Jeste, bukvalni prevod sa engleskog, francuskog i ko zna kojih sve još jezika bio bi takav, ali zašto bismo prevodili pojmove koji postoje u srpskom, pogotovo prevodili ih bukvalno. Jeste, boja mu je crvena, ali to mu je boja, a ne ime.

Crno vino se crnim u savremenom srpskom jeziku zvalo i zove, crno je, uostalom, i grožđe od kog se pravi, i apleujemo na sve podrumare i podrumarke (sada

koliko je moguće
da ja budem ja
a da se tebi svidim?

Kao da je bilo tu. Da, danas iz ko zna kog razloga počeh da se sećam svojih studentskih dana. Eeee, nekad sam bio strašan dasa. No to nema veze. Ima jedna stara priča koja dobrim delom oslikava ove dane priličnog broja studentarije pa bih hteo da je podelim sa vama. Neki je znaju a neki ne, za one koji je ne znaju evo da se upute. Dakle ovako:

Upoznali su se u subotu uveče u mračnom delu disko kluba i razmenili brojeve telefona. U ponedeljak ju je on nazvao i neformalno pozvao na kafu u utorak u 8 kod Konja. Spuštaju slušalicu...

ONA

...

 Mesecima se spremam da napišem tekst o mladima, o adolescentima i onima koji tek to treba da postanu, pa sve odlažem. Kako krenem na temu emosa, nasilja, agresivnosti, želudac mi se pobuni, a glava kaže ovo je ogromna tema i ogroman problem, odakle početi?

U vreme bombardovanja, kada bi me neki od roditelja pitali za savet šta da urade sa sopstvenom decom koja se plaše, uvek bih odgovarala 'hej, deca