Neodgovorno je.  U 2009-toj godini smo već u minusu više od milijardu evra. Privreda se davi pod poreskim teretom. Izgubili smo 200.000 radnih mesta. Imamo 1.850.000 zaposlenih i 1.650.000 penzionera. Više od pola zaposlenih radi za državu. Nemojte.

Premijer je odlučio da preko 2.000 hektara državnog zemljišta u opštini Kula koje trenutno zakupljuju individualna poljoprivredna domaćinstva po ceni od 400 € po hektaru da „Arapima" u zakup, mimo javnog tendera i zakona, po ceni od 250 € po hektaru. Odlučio je i da proda preko 3.700 hektara zemlje u Bačkoj koja je u vlasništvu 4 društvena poljoprivredna preduzeća u restrukturiranju po ceni od oko 6.000 € po hektaru. Mi smo istinska banana država. Na čelu te banana družine su premijer i njegov kabinet.

Odlika racionalnih ljudi je da znaju da se od istih mera ne mogu očekivati drugačiji rezultati. Vlada je usvojila jednu uredbu i uputila skupštini na usvajanje dva zakona koji će, kako kaže vlada, podstaći ekonomski rast, i zapošljavanje, a smanjiti sivu ekonomiju. Da li je racionalno očekivati da će se to zaista i desiti?

Deficit republičkog budžeta u prva tri meseca ove godine iznosi preko 600 miliona evra. Ako nastavimo ovim tempom, deficit će na kraju godine iznositi 2.5 milijardi evra.

Autorski tekst za Politiku od 27.12.2013.god.

Svima su nam puna usta reformi. I velika većina građana kaže da nam trebaju reforme jer vide da ovako dalje ne može. Nešto očigledno ne valja. Ekonomska politika koju smo do sada vodili je očigledno pogrešna. Njeni rezultati su katastrofalno loši i po privredni rast i po zapošljavanje i po životni standard građana. I to tim uzročno-posledičnim redom.

Ovakve budalaštine odavno nisam čuo. To je takva uvreda za inteligenciju glasača da je zaista teško shvatljivo ko je u DS-u smislio da ovako treba. I da je predsednik svega u Srbiji prihvatio da ovo izgovori.

Beogradska filharmonija. Postavili nekog tamo mladog direktora razbarušene kose pre više od 8 godina na čelo raštimanog orkestra. Muzičarima se nije ni mililo da sviraju. Ne mogu oni mene toliko malo da plate koliko ja mogu malo da sviram. I za čudo božije, mladi direktor nikoga nije otpustio. Samo postavio standarde i nametnuo ritam da uši otpadaju. Pa ko hoće hoće, ko neće, ne mora. I mnogi nisu hteli, pa su sami otišli. A neki su hteli pa su ostali. A novi koji su dolazili, znali su kakav je ritam i kako se strašno radi. I zamislite hteli da dođu. A pare male, nikakve. Oni opet došli. I čudo napravili. Beogradsku filharmoniju. Kakve sad ovo ima veze sa sudovima?

Mnogi od posetilaca ovog bloga se sećaju zlatnih vremena JNA i služenja vojnog roka (za većinu ne baš naročito inspirativnog). Omiljene vojničke priče i legende, koje su se mogle čuti nakon vojničkih dana, su i one o „dobrovoljcima". Primera radi: dođe kapetan jednog dana pred četu i kaže: „Ima li ovde neko da zna francuski?" Brže bolje javi se njih nekoliko ponosnih znalaca, misleći da je to ulaznica za poziciju i mesto koje će olakšati služenje vojnog roka. Kad se dovoljno dobrovoljaca javi, onda kapetan kaže: „Stigao je ugalj, treba da istovari, hajdemo Francuzi za desetarom tim i tim, da istovarite onaj kamion tamo". Postoje bezbrojne varijacije na ovu temu.

Ali, iako je služenje vojnog roka ukinuto, vremena dobrovoljaca nisu prošla. Većina nas smo ovih meseci i godina dobrovoljci i volontiramo u disciplini davanja ličnih informacija. Naše volontiranje je manje ili više nesvesno, a informacije dajemo na različite strane. Delimo ih na društvenim mrežama, Internet pretraživačima, ali i jednostavnim surfovanjem, pristupom bežičnim mrežama, korišćenjem svojih mobilnih telefona ili drugih usluga.

(fotografije ce nažalost izostati, iz razloga navedenih u prvom delu ovog posta)

Jedan od mnogih problema sa kojima se sreću stranci u Kini je internet. Kineska vlada ne samo što je zabranila pristup na preko dve hiljade sajtova, evropskih i američkih dakako, nego je i one koji su dozvoljeni veoma teško a katkad i nemoguće otvoriti budući da se i njihovo učitavanje ometa zavisno od trenutne političke situacije. Logiku po kojoj su neke veb-adrese dozvoljene a druge nisu, vide samo oni koji ih aminuju ili osuđuju na izganstvo. Primera radi, kako objasniti to da je Googlova galerija Picasa zabranjena dok je Flickr dozvoljen?