- "Da li znaš ko je bila najbolja teniserka Jugoslavije pre rata?" - pita to, a oči mu se cakle. Očito je bilo da uživa u mom pokušaju da se setim koja bi to teniserka mogla biti najbolja pre 1941.

- "Ne znam, zaista." - odgovorih ja posle nedugog razmišljanja i nastavih: "Hajde reci mi koja?"

Gost autor: St.Jepan

 Photo: Imre Szabo 

Izgubili smo preko 250.000 zaposlenih u poslednje 3 godine. Duplo više po anketi o radnoj snazi koju koristi MMF. Država korumpirana do srži. Demokratska partokratija kao društveno uređenje. Sa 3 (i slovima: tri) nezavisne institucije sistema. Transparentna kao ugovor sa Fijatom. Duplo centralizovana. Bez suvisle ekonomske politike.

A glavna tema progresivne opozicije? Preokret politike na Kosovu kao najglavnije pitanje. A glavna tema medija? Isto to.

JAT je zreo za stečaj. Već godinama. Kada kompanija ima veće kratkoročne obaveze od imovine, ne treba vam veliko znanje da to zaključite. Pa zašto ne ode u stečaj?

Odgovor na ovo pitanje nije tako lako dati. Zablude oko JAT-a oslikavaju sve naše zablude u vezi države i upravljanja preduzećima, nesposobnih partijskih kadrova koji privređuju, privatizacije, ali i odnos države prema sopstvenim zakonima. U ovom slučaju, Zakonu o stečaju.

Ja sam Aleksandra Ranković novinarka, autor i producent dokumentarnih filmova i serija.

"Avala film" je knjiški primer pljačkaške privatizacije koja je sprovedena u Srbiji uz direktno saučesništvo države. Ono što ga čini posebnim je samo mala sitnica da će sa ogromnom imovinom, koja će budzašto preći u ruke "investitora", otići i filmsko blago, kulturno dobro od nacionalnog interesa.

Večeras, u emisiji OKO, pojavila su se predstavnici dva stožera vlade, koji su kao poslednji diletanti govorili o poreskom sistemu. Toliko šupljiranja je teško sresti na jednom mestu u tako kratkom vremenskom periodu o tako važnoj temi. Njihova nestručnost i nerazumevanje, i njih i svih njihovih kolega,  su nas koštali preko 250.000 radnih mesta od 2008.godine do danas

Ovo je već mučno. Imamo još jednu radnu grupu za prevazilaženje krize. Arčimo pare na sve strane. Subvencionišemo propala predueća, propale projekte sa kreditima za likvidnost. Davimo se u monopolima. Subvencionišemo sve moguće vrste kredita i sipamo novac u džepove banaka. Imamo viškove zaposlenih na svakom koraku. I naše rešenje je radna grupa sa sve monopolistima i sindikatima.

Jedan predlog u dobrom pravcu: smanjiti poresko opterećenje na zarade. Od ministarke finansija.

Ostalo perpetuum mobile: smanjiti poreze, povećati plate, ne otpuštati višak, veći profit za preduzeća i više radnih mesta i privilegije za najveće poslodavce i ...

Ne znamo gde udaramo. I tako iz godine u godinu. Imam otužnu privilegiju da ovo gledam tek četiri godine. I već mi je pomalo mučno. Kako li je tek ljudima koji ovo slušaju mnogo duže od mene, a imaju nesreću da i ponešto razumeju? Jedna gomila bezidejnih fraza i perpetuum mobile ideja.

Osim ministarke finansija. Ona pominje: smanjiti porez na rad, povećati porez na imovinu, smanjiti javnu potrošnju ... i tako to. Nedovoljno populistički za naše političare-investitore i raspolagače našeg novca.

AleXandar Lambros

Al za deset godina će postati zemlja nauke i znanja.