Pre neki dan (tačnije, u sredu uveče) Fu je surfovala TV kanalima. Krajičkom oka ugledao sam na jednom (TRT-u -- državnom kanalu) Aru Gulera i rekoh joj da ostane na njemu.

Ko je uspeo da prođe (samo)torturu čitanja zločina protiv prevodilačke delatnosti Istanbul uspomene i grad, Orhana Pamuka, u izdanju Geopoetike, zločinac/prevodilac Mirjana Marinković, taj je upoznat sa imenom Ara Guler (Ara Güler). Za one koji nisu, dovoljno je da upotrebim najraubovanije klišee koji idu uz čikino ime -- fotograf Istanbula, "oko Istanbula", najpoznatiji turski fotograf.

No, vraćam se dokumentarcu koji smo gledali. Po svemu sudeći propustili smo samo najavnu špicu i prva dva-tri minuta, jer smo bez problema uhvatili nit priče, a ona ide otprilike ovako:

Što sam ja najgori na svetu? Svima da se plati školarina za fakultet po izboru. Šta samo 20% najboljih u svakoj oblasti? Što ja da se takmičim kad je stresno. I što moram da dajam sve ispite u roku? Krivi su profesori što ne valjaju, i država, i zakon, i propala privatizacija, i tajkuni, i korupcija, i meni su obećali. Nisam valjda ja kriv što ne zadovoljavam uslove. Valjda je svima u interesu da se ja dugo i temeljito školujem, o trošku poreskih obveznika, u mom tempu, na temu po mom izboru.

Država Srbija je odlučila da će na smeru Softversko inženjerstvo na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu finansirati samo 10 (deset) studenata iz budžeta. Da li je to moguće!? A na aerodromu piše: „Srbija - zemlja nauke i tehnologije", mnogima su usta puna priče na temu razvoja visoke tehnologije. Nekako mi te dve stvari nisu baš u skladu jedna sa drugom.Konkretne akcije i potezi, kao što je ovaj sa kvotama upisa, govore drugačije.

Apelujem: povećajte upisne kvote za programere pod hitno, prijemni su od ponedeljka. Nema vremena da se čeka godinu dana. Oni koji se upišu sada, dolaze u firme za 4 godine i to u najboljem slučaju. 

Kad sam se pre nekoliko godina vratio u Srbiju da pokrenem firmu u zapadnom vlasništvu, pokušao sam da je od početka postavim na nekim principima koji važe na Zapadu. Naravno da se na kraju sve svodi na pare i profit, ali postoje razni načini da se firmom upravlja da bi se do profita došlo. I razni načini, nivoi i obuhvatnost kontrole. 

Gotovo dvadeset godina radio sam za zapadne firme, sasvim ozbiljne, a dobar deo tog vremena proveo

Autorski tekst za Nedeljnik 24.10.2013.god.

Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju. Ovo živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP-a i deficita koji ove godine a i naredne, prelazi 6%.

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Naš ekonomski razvoj se već evo 10 godina zasniva na stranim investicijama, svežem kapitalu, rastu potrošnje javne i svake druge, privatizaciji, snovima o velikim stranim investitorima koji će kao čudotvorci preporoditi naštu privredu i dovesti do zapošljavanja, i tako tome. Ispade da veliki broj tih stranih investicija i nisu strane, a da nisu ni investicije već više pranje, da je kapital manje svež nego što je sumnjiv, i da velika potrošnja ima cenu u vidu dramatičnog rasta zaduženosti. I ta zaduženosti i ne bi bila neki problem da smo nešto za te pare izgradili. Recimo puteve i železnicu. Rezultat svega ovoga je dramatičan gubitak radnih mesta, slaba privreda i monopoli na svim stranama. Samo u poslednje dve godine smo izgubili 200.000 radnih mesta.

Uvideli smo ovo tek kad nas je kriza pritisla i koja je na našu sreću presekla spiralu koja nas je vodila u grčki scenario. Neophodna je promena. Vlada je ovo krstila sa: moramo da promenimo model ekonomskog rasta. Moramo da se okrenemo proizvodnji, izvozu i dinaru i napustimo fiksaciju na potrošnju, uvoz i evro. Lako je reći, ali kako izvesti?

Glavni i u stvari jedini stvarni problem budućeg ministra privrede je budući premijer. Aleksandar Vučić. Svi ostali problemi su savladivi. Oni su naravno teški, traže veliki rad, znanje, odličan tim, vreme. Ali savladivi. Glavni problem nije. Jer on traži drugog premijera.

Premijer je podneo izveštaj o radu vlade. Premijer je zadovoljan svim ministrima. Svi su odlično radili. Premijer je i kratkim odgovorom "Ne" u večerašnjem dnevniku sahranio predlog poreske reforme ministarke finansija. Politika je pregazila stručnost. A zatim se pristupilo podeli novca:

Bonus od 5.000 za plate do 50.000

"Novac će dobiti zaposleni na neodređeno vreme, odnosno direktni i indirektni korisnici budžeta, uz uslov da im neto plata ne prelazi 50.000 dinara."