Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne računajući javna preduzeća), koje je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za otpuštanje zaposlenih. U najnovijoj analizi Fiskalne strategije (od strane Fiskalnog saveta RS) navedeno je da se na osnovu analiza Svetske banke, procene Fiskalnog saveta ukazuju da je ''breme'' od 440 hiljada zaposlenih u javnom sektoru moguće smanjiti za najmanje 5%, i to pre svega u oblasti obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave i javnih agencija. Dakle, radi se o broju od oko 22 hiljade ljudi, što zaista nije ušteda

 
2014-01-28 12:33:07

OBRAZLOŽENA OSTAVKA

tsunade RSS / 28.01.2014. u 13:33

Sasa-Radulovic.jpg 

 

 Ovo je tekst ostavke Saše Radulovića na funkciju ministra privrede Srbije.

Nadam se da mi Saša neće zameriti što sam ga ovde objavila jer mislim da je sad pravi trenutak da se o svemu navedenom u ovom tekstu raspravlja i da ljudi kažu šta misle.

 
2011-12-16 21:30:45

PCI DSS i problemi sa karticama

Dragan Pleskonjic RSS / 16.12.2011. u 22:30

credit-card-security.jpgTrenutno je aktuelan slučaj ugrožavanja velikog broja kreditnih kartica, njihovog blokiranja i prilične konfuzije u vezi sa neposrednim uzrocima. Prema vestima u medijima, pretpostavlja se da su bezbednosne mere preduzete zbog upada hakera u sisteme pojedinih banaka kao preventivna mera, ali ta informacija još nije zvanično potvrđena. Sumnja se da je prevara izvršena u više zemalja istočne Evrope. Takođe se kaže da je evropska centrala kompanije Viza obavestila je da su podaci iz tih kartica ugroženi i da bi moglo da dođe do zloupotrebe. Pominju se i neki veliki trgovinski lanci i mogućnost da su podaci „iscurili ili provaljeni" u njihovim sistemima. Nadam se da ćemo uskoro saznati prave razloge i detalje događaja. Javnost treba da bude obaveštena o detaljima događaja i ima pravo da to traži, pogotovu što je u pitanju blokiranje velikog broja kartica. Ovaj tekst je o onome o čemu se nešto manje govori, a trebalo bi.

 
2014-09-06 18:47:56

Startap Akademija

Dragan Pleskonjic RSS / 06.09.2014. u 19:47

Moj gost na blogu je Vladimir Trkulja, startap entuzijasta, jedan od osnivača organizacije SEE ICT koja se bavi razvojem domaće startap zajednice i pružanjem podrške startapima. Sledi Vladimirov tekst. ---

U Beogradu se već treću godinu organizuje Startap Akademija, škola tehnološkog preduzetništva kroz koju su u poslednje dve godine prošli neki od najaktivnijih i najuspešnijih domaćih startapa. Školu realizuje udruženje SEE ICT koje se od 2011. godine bavi razvojem domaće startap zajednice, a za program i koncepciju ovogodišnje Akademije je odgovoran Alex Čović.

Ove godine na Akademiju ćemo upisati 30 ljudi koji žele da se njihove ideje pretoče u proizvode koje na globalnom nivou koriste milioni ljudi i koji ostvaruju značajan profit svojim osnivačima. Od treće generacije polaznika se očekuje da nastave sa tradicionalno dobrim rezultatima koje su timovi sa Akademije pokazali, i da pre svega istraju u ideji da naprave proizvod vredan globalnog tržišta.

 
2013-12-20 13:36:18

Hakerska ekonomija

Dragan Pleskonjic RSS / 20.12.2013. u 14:36

Romantično vreme hakera u kome su oni primarno pokazivali svoje veliko znanje da bi se pohvalili pred društvom, komšilukom i devojkama, je izgleda polako iza nas. Nažalost, odavno je značenje termina haker počelo da dobija negativni prizvuk, koji sve više dominira i podrazumeva onoga ko zloupotrebljava svoje znanje da bi, često nezakonitim akcijama, stekao materijalnu korist ili napravio nekom štetu. Danas je na delu čitava hakerska ekonomija, a često su u pitanju i velike sume novca koje obrće. Postoje tvrdnje da se u svetu računarskog kriminala godišnje obrću čak i milijarde dolara.

Naravno, to je teško pouzdano utvrditi i znati. Ima onih koji misle da su u pitanju preterivanja i licitiranja. Kako god, treba biti oprezan i sprovesti mere prevencije i zaštite.

 
2010-01-23 21:42:53

Kako je neodrživi razvoj uništio NP „Kopaonik“

albicilla RSS / 23.01.2010. u 22:42

... Dinkić može trijumfalno da izjavi u Dnevniku RTS-a da je „Kopaonik veliko gradilište“. Poznato je da se najvredniji deo planine nalazi u okviru Nacionalnog parka, te ispada da je NP „Kopaonik“ veliko gradilište. Nezamislivo bi bilo da tako nešto izjavi ministar bilo koje države...

Vladimir Stevanović, redovni profesor Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dopisni član SANU (Politika,  petak 15. januar 2010, rubrika „Među nama“ strana 16)

47.jpg

 

 
2015-01-24 14:04:36

Grejanje u Japanu

little_radojica RSS / 24.01.2015. u 15:04

Једна кратка твитер размена ме је пресудно инспирисала да коначно почнем да пишем о Јапану што сам дуго одлагао. Разлог: увек мислим да не знам довољно иако овде живим већ три године, а јапански језик учим већ скоро 10 година ( а и сад не мислим да нешто претерано знам). Елем, како је већ трећа зима реших да напишем нешто о томе како се људи греју у Јапану. 

 
2013-11-07 22:49:40

Dosta je bilo

Saša Radulović RSS / 07.11.2013. u 23:49

Autorski tekst za Nedeljnik 24.10.2013.god.

Srbija vodi promašenu ekonomsku politiku u poslednjih 10 godina. Ekonomsku politiku baziranu na javnoj potrošnji, uvozu, državnoj privredi, subvencijama, bacanju novca u bunar, korupciji, odsustvu smislenih reformi i večitoj nadi u strane investitore koji će preporoditi Srbiju. Ovo živo blato nas je koštalo ne samo tih 10 izgubljenih godina, već i 300.000 izgubljenih radnih mesta, uništene privrede, javnog duga na nivou 60% BDP-a i deficita koji ove godine a i naredne, prelazi 6%.

 
2013-01-27 23:09:13

Rešenje za kredite u "švajcarcima"

Saša Radulović RSS / 28.01.2013. u 00:09

Ugovor o kreditu je obligacioni odnos. Principe obligacionih odnosa čovečanstvo je stvaralo, testiralo i usvajalo hiljadama godina. Kroz praksu, generacije i vekove.

 


Stabilizacija dinara u toku avgusta nije pomogla da se srpska valuta pomeri sa neslavne pozicije najslabije evropske monete, posle ukrajinske, u poslednje skoro dve godine.
Istina, situacija se popravila tokom poslednjih skoro mesec dana i među zemljama regiona dinar je najviše dobio na vrednosti prema evru. Naime, nominalno domaća moneta ojačala je za jedan procenat prema moneti evrozone, dok je u avgustu kurs rumunskog leja ostao faktički nepromenjen, hrvatska kruna je oslabila pola procenta, mađarska forinta depresirala je za 1,2%, poljska zlota oslabila je za 0,7%, a češka

 

Arhiva

   

Kategorije aktivne u poslednjih 7 dana