- "Da li znaš ko je bila najbolja teniserka Jugoslavije pre rata?" - pita to, a oči mu se cakle. Očito je bilo da uživa u mom pokušaju da se setim koja bi to teniserka mogla biti najbolja pre 1941.

- "Ne znam, zaista." - odgovorih ja posle nedugog razmišljanja i nastavih: "Hajde reci mi koja?"

Sasvim zanimljiva vest u današnjem Danasu – „Inicijativa „Ne damo niški aerodrom“ obratiće se telima Evropske unije zaduženim za zaštitu konkurencije kako bi se ispitalo da li su u slučaju koncesije za beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ prekršena pravila konkurencije u korist francuske korporacije „Vansi Erport“, a na štetu niškog i drugih aerodroma u Srbiji“.

Prošle nedelje sam, zajedno sa ambasadorkom Danske i drugim kolegama iz naše ambasade bio u Somboru, da bismo sa učenicima Gimnazije razmenili stavove u vezi klimatskih promena. Obzirom da je to bilo samo nekoliko dana pre Samita u Kopenhagenu, mislili smo da će biti zanimljivo čuti misljenje generacije, koja će biti odgovorna kada se suočimo sa najvećim izazovima koje globalno zagrevanje donosi.

Na današnji dan pre 34 godine umro je Tito koji je baš 34 godine bio na čelu Jugoslavije. I evo već 34 godine kako nije više smetnja nacionalnim zagovornicima romantične vizije „srećne budućnosti svojih naroda“. Dakle, imali pune 34 godine da izvuku svoje narode- svoja stada, iz „mraka i diktature u kojoj ih je držao Broz“ pa se postavlja prosto pitanje -šta su  uradili da narodu bude bolje i zašto su uradili to što su  uradili da sve unesreće i upropaste. Tito je bio u određenim istorijskim okolnostima, iskoristio ih na najbolji način da zavađena plemena pomiri, da od jedne siromašne feudalne zemlje napravi industrijski srednje razvijenu, da zemlja koja je bila poznata u svetu samo po balkanskim divljaštvima postane ugledna država koju su svi u svetu uvažavali i poštovali. Od prošlosti se ne živi pa ni od Tita,pa može svako do mile volja da ga hvali ili kudi ali suštinsko pitanje zašto smo tu gde jesmo i šta nas čeka.Oni na kojima počiva budućnost niti pamte niti su opterećeni Titom. Najmlađi koji se sećaju kada je otišao sada su četrdesetogodišnjaci, većina bez posla, bez dana radnog staža, izdržavani od roditelja ili odavno u inostranstvu.

Jugoslavija je imala razvijenu industriju, proizvodila je sve od igle do lokomotive, izvozila na strana tržišta a i domaće je obuhvatalo 22 miliona stanovnika.

a onda

Već je 26 godina  otkako su sa  Titom i formalno rasčistili i odrekli se svega što bi podsećalo na njega pa i zajedničke države. Umesto jedne normalne države imamo šest sedam što država što kvazidržava od kojih ni jedna ni sve zajedno ne mogu da se uporede sa SFRJ, jer sve je išlo nazad samo su dugovi rasli. Tako sada 22 miliona građana koji žive na prostoru nekadašnje SFRJ umesto 20 milijardi dolara ili 14,48 milijardi evra duga koliko je bilo 1990.godine, danas su dostigli fantastičnu cifru duga od 90 milijardi evra ili 124,2 milijarde dolara. (Slovenija 28,8 milijardi evra, Hrvatska 28,7 milijardi, Srbija 20,507 milijardi evra, Bosna i Hercegovina 5,5 milijardi, Makedonija 2,7 milijarde, a Crna Gora 1,7 milijardi evra.)

Vidim da se spremaju izbori i da se na sve strane priča i piše o tome, pa i ovde na blogu. Ja o izborima ne umem i neću, pa ću probati da napišem nešto o teškoćama preduzetništva i startup-ovima, nadajući se da i ova tema nekoga u Srbiji trenutno zanima.

Govoriću o visokotehnološkim startup firmama.
Kako napraviti uspešan startup u Srbiji ili generalno nekoj od zemalja ovog regiona ili trećeg sveta? Najkraći odgovor je: Vrlo teško. A zašto je to tako? Postoje brojni razlozi od kojih ću neke ovde nabrojati.

Kućni prijatelji Aleksandra Vučića, njegovog kabineta, dr Siniše Malog i mr Mlađana Dinkića, izgleda se razumeju i u struju. EPS je potpisao tajni memoradum vredan pola milijarde evra za nabavku novih elektronskih brojila sa firmom Apelex iz Abu Dabija. Nakon „najjeftinijeg kredita", JAT-a, Beograda na vodi, socijalnih stanova, dila za poljoprivredno zemljište, izgleda da ovim tajnim dilovima sa „Arapima" nema kraja.

 I dok mi, o svom jadu zabavljeni, pokušavamo da gledajući u bob i tumačeći tikove i grimase novoizabranih i odlazećih ne bismo li pronikli u tminu sutrašnjeg dana - svet se sadašnošću i budućnošću bavi ozbiljno, temeljno, sistematski.  

Na primer - Barclays bank. I ne samo ona. I druge najveće svetske banke, a bogami i vlade.

Stize 278 milona funti vredna Vladina kampanja za borbu protiv Vas.

Cetrdeset sest posto muskaraca i 32% zena u UK spadaju u grupu sa prekomernom telesnom masom, a jos 17% muskaraca i 32% zena se ubraja u grupu gojaznih. Zato je to vazno? Gojaznost povecava rizk za nastanak:

• Kardiovaskularnih bolesti
• Secerne bolesti tipa 2
• Raka dojke, endometrijuma i debelog creva
• Povisenog krvnog pritiska
• Poremecaja masti u

Da 

Samo posvećenima ni najbolje nije dovoljno dobro, i znaju da i od najboljeg može bolje. 

Birači to, na sreću, umeju da prepoznaju i nikakva ih najprljavija kampanja do sada neće sprečiti da postupe ispravno u osami glasačkog mesta. Ceneči rezultate i verujući u viziju.

"Vučić je, obraćajući se članovima SNS na izbornoj skupštini, rekao da neće govoriti loše o koalicionim partnerima.