Svako je, nekako na kraju, skup svojih izbora. Svi ih pravimo, ali se i pravimo da se uz njih uvek može živeti. Jer, postoje neke odluke i izbori sa kojima se ne može živeti. Gledala sam u petak uveče "Sophie's Choice". Plakala ko kiša. Kakav strahovit izbor, kakva nemoguća životna situacija! Birati koje od tvoje dvoje dece treba da preživi (uh, i kakva Meril Strip!)... Sofija je zaista umrla onog dana kada je bila dovedena u situaciju da napravi takav izbor. Živela je još godinama, ali pokazalo se da je život izgubio svoj osnovni smisao onog trena kada ju je doveo pred tako strašnu odluku. Jer je u želji da spase makar jednu od svoje dve najdraže stvari, na kraju sve izgubila. Sebe je izgubila. Ta ju je odluka zauvek držala kao taoca. 

Nakon tog filma, teško mi je palo da igram večeras "Švabicu", poslednju u ovoj sezoni. Jer to jeste priča o izboru i ljubavi. I naravno, politici. Igrali smo već mnogo puta, publika voli a mi uživamo. Izbor mog lika (Klara) svodi se na to da ne sme razočarati oca odlaskom za jednog običnog Rusa ("Ja sam svetska žena. Šta bi otac rekao? Školovao me da završim u nekom ruskom blatu!?") A volela ga je, ludo. Ali na stranu izbor mog lika. Večeras

Gost autor:
AnaWithAFamily-
NameTooHard-
ToPronounce

Priznajem, imala sam neke druge planove. Trebalo je da idem na kongres Britanskog udruženja endokrinologa i moja prezentacija je trebalo da bude baš tog dana. Međutim, dok sam gledala Jack Bauera kako spasava svet, pukao mi je vodenjak. Ali, ništa od kontrakcija. Pozvala sam babicu i ona mi je rekla

Dođem ja danas na sastanak Posebne radne grupe BF+ na Batutu, i zateknem prof. dr Stanojevića kako sedi i čita "Politiku", strana 7.

Brzinom munje isučem i ja svoju "Politiku", strana 7. (Da i ja delujem mudro i obavešteno.)

Priđem čoveku, pitam:

"Dr Stanojeviću, da li bismo mogli da porazgovaramo?"

"S vama ne razgovaram dok mi se ne izvinite! Otkuda vama uopšte ideja da je muž Jelene Karleuše bio u operacionoj sali?"

"Piše u novinama. A šta, nije bio?"

"Nije bio."

"A tetka?"

"Otac nije bio."

"A tetka?"

"Otac nije bio."

"A tetka?"

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije nedavno je izdalo tri Vodiča dobre prakse za babice i lekare:

1. Fiziološki porođaj
2. Opšti principi nege i lečenja u porodilištu
3. Opšti principi komunikacije sa trudnicama, porodiljama i njihovim porodicama

Vodiči su nastali kao deo projekta "Jačanje kapaciteta na unapređenju maternalnog i neonatalnog zdravlja" u devet zemalja jugoistočne Evrope, među koje spada i Srbija. Ovde, kod nas, predloge vodiča su razmatrali i na kraju ih usvojili:

a) odgovarajuće sekcije Srpskog lekarskog društva (perinatološka, ginekološko-akušerska i pedijatrijska)
b) udruženja ginekologa i akušera Srbije i Crne Gore
c) predstavnici Odbora za zdravstvo Vlade Republike Srbije
d) predsednik Republičke stručne komisije za perinatalnu zdravstvenu zaštitu
e) istaknuti stručnjaci
f) predstavnici referentnih zdravstvenih ustanova
g) predstavnici medicinskih fakulteta u Srbiji

Dakle, svi se složili, blago meni. A šta kažu ovi novi Vodiči? Evo meni najzanimljivijih citata:

To da se ljudi sa hendikepom, posebnim potrebama, ili kako god nas zvali, meni je svejedno,susrecu sa predrasudama drustva, to i nije nekakva vijest.

Ono sto medjutim jeste novost jeste   da i ljudi sa hendikepom nisu imuni na predrasude naspram drugih .  O tome ,valjda iz razloga usiljene politicke korektnosti, se rijetko kad govori ili pise  ,ali to jeste najbolji dokaz da su ljudi sa hendikepom  uvijek prvo ljudi sa svim onim pozitivnim i negativnim stranama naseg nesavrsenog ljudskog lica.

Bila bih nepoštena kada bih rekla da me je nedavno postupanje tzv. ministra zdravlja navelo da razmišljam o ostavci na mesto predsednice GI "Majka Hrabrost". Nije. Misao o tome javila mi se još jesenas, kada sam polako počela da osećam umor i sve jaču frustraciju što se napori koje ulažemo u promenu stanja u porodilištu s jedne strane ne cene, a s druge strane ne isplaćuju u meri u kojoj bi trebalo da se isplaćuju, s obzirom na uložene napore.

Kengurica 508 (Narodni front, 2008):

"Rodila se moja Bebana, sredili je i doneli dok me ušivaju, ja pokušavam da je okrenem, da je stavim na dojku bar na kratko (naučila na predavanjima da je to poželjno), a neka sister kaže sa podsmehom: "Vidi, ona 'oće da je stavi da sisa???"

Draga Krugolina, možda ce Vam ovo biti zanimljivo...

Na klinici za neurologiju i psihijatriju dece i omladine u Bg leže uglavnom teško obolela deca od epilepsije i sličnih neuroloških obolenja. To su deca koja su hendikepirana u velikom broju i u fizičkom i psihičkom smislu. Nega je dobra tamo i osoblje je ljubazno i stručno, ali...

Majke, da bi bile sa svojom decom, moraju da overe uput od pedijatra uz preporuku

Dva me dana svrbe prsti, dva se dana sama sa sobom borim. Sita se nauživah unutrašnjeg dijaloga. Te, nemoj Krugolina, turi prste u varikinu, proći će te to. Te, broj do deset, Krugolina. Te, diši duboko, Krugolina. Te, idi negde pleši, idi molim te negde pleši Krugolina... Ne vredi. Moram. Da ga hebeš, moram! "Nacrt preporuka za izveštavanje o medicini" prosto plače za blogom.

Za one koji su eventualno propustili najnoviji katastrofalan potez našeg milog i dragog Ministarstva zdravlja, ukratko: Ministarstvo zdravlja rešilo da spočitava novinarima šta im valja, a šta ne valja činiti. I to rečnikom koji neodoljivo podseća na komunističke direktive. Pri čemu se u "preporukama" jasno kao dan vide pokušaji da se očigledan neuspeh Ministarstva zdravlja u poslu koji im je najvažniji - a to bi bila izgradnja poverenja između građana i zdravstvenih institucija ove zemlje - pripiše novinarima. Nije Ministarstvo zdravlja krivo što postoji ogroman jaz nepoverenja između lekara i građana. I nije Ministarstvo zdravlja krivo što korupcija u zdravstvu caruje više nego u bilo kom drugom javnom sektoru, bar na onom nivou koji direktno pogađa građane. Krivi su jedino novinari što uopšte pišu o tome kako se građani ove zemlje osećaju i šta misle. Da novinari o tome ne pišu, nikakvih problema Ministarstvo zdravlja imalo ne bi. Jeltakotakoje.

Kakva vest, ljudi moji!

Jedan lekar osuđen na zatvorsku kaznu od godinu dana zbog primanja mita od 150 eura, a drugi mu izdao falsifikovanu lekarsku potvrdu da boluje od raka bubrega, kako bi mu Vrhovni sud zatvorsku kaznu preinačio na uslovnu. A pravosudni organi? Pravosudni organi uhvatiše drugog lekara u falsifikovanju (bar nešto), ali pažljivo sačekaše da prvom lekaru istekne uslovna kazna i rok za njeno preinačenje, pre nego što drugog lekara krenuše da gone zbog falsifikovanja. I još pravosudni organi ovog drugog osudiše na 6 meseci KUĆNOG PRITVORA. I to kakvog kućnog pritvora, ljudi moji... šest meseci kućnog pritvora iz koga on uredno ide na posao na kome je i počinio krivično delo.