Ko bi rekao da je tenis tako važan. Mnoga sila se tu umešala. Statistike, ranking, borba za titulu "goata" ... Za sada, ovaj zemaljski žestoko radi da Federer ostane sa najviše nedelja provedenih na prvom mestu, kao i po broju slemova. Evo, i koronu je dovukao samo da bi se pauziralo i da bi se ostalo na zatečenoj statistici koja ide u prilog švajcarskom miljeniku. Novak s mukom udara lopticu, koja kao da je olovni čičak ofarban u crveno.

Već godinama sportski novinar Milojko Pantić, kao penzioner, svojim odrešitim i angažovanim javnim nastupima osvetljava najmračnije stranice naše svakidašnjice.

Njegovo najnovije odricanje od fudbalskog kluba „Crvena zvezda", zbog nesportskog i anticivilizacijskog proglašenja jednog osudjenog ratnog zločinca za počasnog člana ovog kluba, potkrepljeno je visokomoralnom i humanom argumentacijom, koju najbolje ilustruje rečenica: „...Bivša gospodo Džajiću

УРАНИЈУМСКИ БЛУЗ

ТРИ ВЕСТИ О IV EN PRENTIS које СВЕ ГОВОРЕ

Недеља, 30. мај 1999. године
- Косовом журе два путничка аутомобила пуна новинара. Нигде војске, полиције, касарни, тенкова, положаја.... Ипак, долећу авиони и два пројектила и убијају возача, рањавају Данијела
Шифера,

ВИРУС ЖЕЛИ ДА СЕ ШИРИ, ЏОГИРА, ВОДИ ЉУБАВ И ДОПРИНЕСЕ ЕВОЛУЦИЈИ

 Микроби су највећи убица људског рода у историји. Као такви, они су и пресудно обликовали људску историју. Нису то били некакви Кир, Константин, Карло, Фридрих, Петар, Милош, Александар и други организми које називамо „Великим“.

Били су то – микроорганизми.

Nemalom broju medija nije promakla činjenica da postoje bitne razlike u tome kako su kroz epidemiju koronavirusa prošle zemlje Istočne i Zapadne Evrope. Razlike u brojevima obolelih su značajne, kao i procenti najtežih ishoda bolesti. Sad, da li samo odmahnuti rukom i reći: "Ma, to je slučajan splet okolnosti, i nije vredan neke posebne pažnje". A, opet, možda ipak i jeste.

Ne sukobljavaju se samo književnici,  književni teoretičari i kritičari. Nikako. Sukobljavaju se i naučnici, a i stručnjaci. I ne samo na levici, već i na desnici, a i u centru. Kada bi neko rešio da sastavi Enciklopediju naučnih i stručnih sukoba, ona bi bez sumnje brojala neuporedivo više tomova od Enciklopedije Britanika. Ilustracije radi, siguran sam da bi sukob Alberta Ajnštajna i Kurta Gedela, inače najvećeg matematičara-logičara XX veka, zauzeo jedva pola stranice u Enciklopediji naučnih sukoba. Albert i Kurt, iako dugogodišnji saradnici i prijatelji, sukobili su se i razišli, kada je Gedel, posle višegodišnjeg istraživanja matematičkog modela za teoriju objedinjenog polja, na kojoj je Ajnštajn radio poslednju deceniju svog života, zaključio da za tu teoriju ne postoji matematičko rešenje za našu vasionu ili prostije rečeno da ta Ajnštajnova teorija nije održiva. Kod dvojice naučnika razlog razilaženja je jasan. Međutim, zbog čega je Mario Vargas Ljosa, u onom meksičkom bioskopu, nokautirao  Gabrijela Garsiju Markesa, do danas je ostalo nejasno. Za sada, također, nije najjasnije oko čega su se tačno sukobili članovi medicinskog dela kriznog štaba dr Predrag Kon i dr Branimir Nestorović.

Iako su meni ravne zemlje, horoskopi, HARPovi i 5G „problemi" u sličnom rangu - vesela projekcija ljudske šarolikosti u preuvezanom svetu, HARP i 5G mi privlače nešto više pažnje zbog studiranja elektrotehnike, pa radio amaterstva, a i prosečnim ljudima je tema podosta ezoteričnija zato što se ne svodi na osnovne matematike i fizike koje smo svi učili u osnovnim i srednjim školama.

5G primopredajnici na stubovima i mobilni telefoni, pa ostali radio uređaji, komuniciraju uz pomoć elektromagnetnih (EM) talasa. Ono što nije svima poznato je da u EM talase spada svašta oko nas sa raznim popularnim imenima: radio talasi, infra-crveni zraci, svetlo, ultra-ljubičasti zraci, rendgeni ili X zraci, gamma zračenje, i svašta između.

Reči „talasi" i „zraci" su popularne, dok se u fizici, opet popularno, često priča o EM sili koja ima nosioce, fotone, i oni imaju dualnu prirodu - i talasi su i čestice istovremeno, ali to sad zalazi u kvantnu mehaniku.

Pa nas 5G stub ili mobilni telefon gađaju fotonima isto kao i zagrejani radiator, otvoreni plamen, „zeleni" fotoni pasivno odbijeni od lišća ili trave, svi sunčani zraci, rendgenski, i tu i tamo poneki kosmički zrak.

Energija fotona zavisi od njegove frekvencije. Mi razne frekvencije u vidljivom spektru svetlosti doživljavamo kao različite boje.

5G fotoni nose oko milion puta manje energije nego UV (ultraljubičasto) sunčani zraci koji nas pogađaju kad smo na otvorenom.

... životnu normalu, posle ljutog Covid-19 karantina...

Juče mi je u opštem prelistavanju vesti iskočila tabela američkog CDC-ja (državni Centar za Sprečavanje Boleština). Po mom mišljenju tabela je izuzetno korisna, iako bi mogla da bude i podosta bolja:

Od engleskog možda samo ICU nije svakodnevni akronim - Intensive Care Unit.

1. april 2020.

U Čileu još uvek nije proglašena zabrana kretanja. Ipak, pitala sam vlasnicu stana u kome sam, a potom i lokalnog žandarma kog znam preko Ane da li misle da je uredu ako odem do Nacionalnog parka. Znam da su svi nacionalni parkovi zatvoreni, ali sam se ponadala da ću možda ipak moći da prošetam oko nekog jezerca ili da se popnem na neki od vrhova, koji nisu u sastavu NP. Smetnula sam sa uma da je u Patagoniji doslovno sve privatizovano i ograđeno, te da je skoro nemoguće naći neku skrajnutu stazu koja će vas odvesti na planinu ili kojom možete

Pokušao sam da se prisetim svih mogućih statističkih metoda, tehnika i postupaka, od onih jednostavnijih kao što su mod, medijan, aritmetička sredina, raspon varijacije, kvartilno odstupanje, standardna devijacija, T skala, C skala, Stanine skala, pa do složenijih kao što su Pearsonov ili point-biserijski ili tetrahorički koeficijenti korelacije, zatim koeficijent kontigencije, analiza varijanse i kovarijanse, ali nisam ni naslutio odgovor. Čak sam posumnjao da je primenjena metoda multipla multivarijacione regresione analize, koju je u svom doktoratu na nadaleko čuvenom Megatrendu, koristio jedan od ministara aktuelne vlade. Doduše, u toj disertaciji ostalo je nejasno kako je doktorand rešio problem heteroskedastičnosti ukoliko je narušena pretpostavka o nepromenjivosti varijanse slučajnih varijabli u linearnom regresijskom modelu, ali to sada nije tema. Negde u medijima sam zapazio naslov: Konova matematika, pa sam i nju pažljivo proučio.

Ipak, nisam uspeo da dođem do odgovora na pitanje: Kojom je metodom, tehnikom ili postupkom struka iz kriznog štaba došla do zaključka da su penzioneri i ostali 65+, koji već više od mesec dana čame u kućnoj izolaciji, bezbedniji ako se šetaju utorkom, petkom i nedeljom, a ne ponedeljkom, sredom i subotom ili četvrtkom. Nadalje, kojom je metodom utvrđena bezbedna distanca za šetnju promera 600 m od stana ili kuće?