Novosadska iskustva ...

Društveni centar u Novom Sadu je nastao kao neka vrsta pionirskog skvoterskog pokreta u Srbiji. Dakle pre nekoliko godina - tačnije, 22. decembra 2011. - grupa entuzijasta je zauzela praznu tj. napuštenu novosadsku kasarnu Vojske Srbije "Arčibald Rajs" sredili su njen enterijer i dvorište i u sledećih nekoliko meseci tamo organizovali mnoge kulturne događaje, koncerte, filmske projekcije i humanitarne akcije. Posle nekog vremena kasarna je vraćena originalnim vlasnicima (koji su je ostavili da evo i dan-danas stoji prazna, da propada neiskorišćena) dok su se aktivisti-skvoteri odande preselili u deo grada koji se zove Kineska četvrt gde su se uselili u omanju zgradu koja je nekad valjda bila neka fabrika, neki magazin ili nešto tome slučno. Posle još nekih pretnji novim iseljenjem, ovaj put u gradu ipak postoji više razumevanja za ovakve poduhvate a izgleda da i sadašnji gradski čelnici imaju neku vrstu inicijative da se napušteni prostori po Novom Sadu daju mladima, nevladinim organizacijama i umetnicima na korišćenje. Dakle delovi grada u kojima su bile propale i napuštene fabrike i poslovne zgrade prepuštaju se na korišćenje kreativcima koji od tih delova grada onda prave zanimljivu destinaciju kako za zabavu i provod - tako i za umetničko stvaralaštvo. Pored Društvenog centra u istom bloku - to je inače Bulevar Despota Stefana br. 5 - su i klubovi Route 66, Fabrika, Klub Quarter, Firchie Think Tank Studio ... od kojih su neka skroz DIY dok su neka opet skroz fensi (dakle, džentrifikacija). Ozbiljan komercijalni potencijal ovakvih inicijativa se da primetiti samim tim da su u tom bloku ubrzo nastala i dva non stop fast fooda za koje mi drugari iz NS kažu da ih do nedavno nije bilo u tom kraju ...

 

 Knjiga „Traganje za gradom“ je pogled na rad Arhitekte Đorđa Bobića u proteklih pedeset godina. Izabranih sto pet projekata i tekstova nastalih u proteklih pola veka traganja (za gradom) prikazani su redosledom po godinama kako su stvarani, u izvornom obliku prvog pojavljivanja.

Tolerisanje nelegalne  gradnje od strane političara a onda i države  je perfidan  način korumpiranja građana po šemi - mi vam legalizujemo a vi vraćate uslugu i glasate za nas ...

Kada obolelog od kancera posle nekog vremena u bolnici lekarii pošalju kući i kažu da ga neće operisati ni zračiti, da li je to dobra vest? I za koga?

Za pacijenta? Njemu to može značiti da se kancer povukao nekim čudom ili da je na takvom mestu i takvoj fazi da nema koristi ni od operacije. Sledeća faza je kraj.

Za lekare? Njima to može značiti da su primenili neke čudotvorne metode i da se kancer povukao ili da su izbegli da idu u operacionu salu. Neodlazak u operacionu salu za njih znači da ne rizikuju da nešto u sali pođe po zlu ili (u najbanalnijem slučaju) da se neće isprljati. O ličnoj statistici uspešnosti operacija kod hirurga da ne govorimo.

I za lekare i pacijenta ovakva vest može značiti i da će sledeći put kada se sretnu medicinsko osoblje samo konstatovati smrt.

Да сам Кинез, сумњам да би ми се поглед задржао на таквој вести, али, свакако би на наслову „Чекали српског Константина, а родио се Кинез!”. Или – како је пропао покушај владике нишког да свету представи новорођеног српског Константина Великог.

 Karadžićev plan: Marakanu i "JNA" srušiti, pa sagraditi jedan stadion!

Nema komentara, nemoćan si pred ovim nasiljem na pamet. Još je gore što će se oko ove nebuloze razviti burna, kreativna diskusija po štampi i teveima i po kafićima i politkomovima, eto, ima tužni narod čime da se zanima.

Dakle, ipak ne mogu da odolim a da ne kažem o tome. Nacionalni stadion u Beogradu je na vidiku i već je potpisan ugovor o tom poduhvatu, neki Englezi su u pitanju izgleda, mada se ne zna odakle pare i gde će taj objekat da bude izgrađen, ali nema veze, idemo napred uprkos logici i ekonomiji koje kao što je iskustvom i empirijom u ovoj zemlji dokazano, samo otežavaju stvari i koče napredak. I kako to biva u naviknutoj brzopletosti koja je postala način ponašanja o realnim potrebama se ne govori, ni reči o tome, koga to još zanima, velike reči i ideje su važne kao i oko svega drugog u državi.

Društvo arhitekata Beograda je dalo pozitivno mišljenje na predloženi projekat ne poštujući zakon jer u zakonu piše da Društvo arhitekata može to učiniti samo ako ne postoji osoba koja zastupa autorska prava.

!!!

S. Vuksanović

Izložba: UPDATE: SOPSTVENI (ŽENSKI) LIK 

Autorka i kustoskinja izložbe: Suzana Vuksanović

Asistentkinja kustoskinje: Tatjana Panić

Umetnice:  Ljubica Čvorić & Marina Tomić, Olga Ungar, Zorica Čolić, Ratka Lugumerski, Ksenija Kovačević & Milena Nena Popov, Željka Jović, Maja Rakočević Cvijanov, Ivana Đukić, Monika Sigeti, Jelena B. Kovačević, Dragana Žikić, Jelena Janev