Изненадни пљусак, какве у Будимпешти последњих година ретко виђамо, скратио је моју вечерњу шетњу и приморао ме да се трчећи докопам наткривеног трамвајског стајалишта. Почех да жалим што ми је првомартовска

Mene sada nesto hvata neka tuga. Sentiment kakav, žudnja, čežnja, tiha patnja.

 

To se javi noću kada je čovek sam. I normalno je.

Meni sad ne prija samoća. Nekako su mi svi ti dani postali mrmotni. I noći su uglavnom takve, mrmotne, ali su mirne.

Mirni dani i noći u klišeu.

 

 

Ovih dana, meseci pa i godina se govori i ponegde, tamo gde još ima neki zaostali i pretekao tračak slobode govora, objavljuju tekstovi o rušenju privatne imovine u Hercegovačkoj ulici u Savamali, pa o vikendicama od po dva sprata na obali Save i još oko onog bespravno sagrađenog kafića od hiljadu kvadrata na vrhu Kopaonika. Sve to protivno zakonu i urbanističkim planovima pa je naloženo da se sve to u skladu sa zakonom kazni ali se to ne događa i svedoči o izrugivanju građana od strane države a koji od nje potražuju samo da štiti pravila koja je sama uspostavila.

 Naravno, država to ne čini koristeći birokratske zavrzlame da izbegne rušenje po naredbi koju su napisale i izdale njene institucije a sve da bi zaštitile interes nekih koji su joj bliski po lukrativnoj osetljivosti. Pored ministarstava i opštine i policije od kojih se čuje po koja nejasna reč o svemu tome iskazao se i predsednik države začuđen zašto se baš oko te divlje gradnje na Kopaoniku diže tolika galama kad ovde u Srbiji ima nekih milion i još više takvih objekata, ali dobro, pokazaće on da se i to može urediti i da će sve biti po zakonu ali ne reče kada i kako.

Ma kakav (crveno-) crni dijalog u društvu!
Samo polilog. I unutrašnji monolog.
To može.
Dijalog nikako ne dolazi u obzir.
Jer, išao bih i ja u Zagreb, ali ne smatram sebe intelektualcem.
A i odbijam da raznosim čvarke po Dedinju.

 

место: котор, у сред лаког летњег пљуска

актери: осмех који скровиште од кише тражи у посластичарници на тргу од оружја и посластичар који не реагује посебно на прешу јер су сви таулини на тараци попуњени

 

 you didn't say a word - Yvonne Baker

coming of age - Foster the People

 the high road - Joss Stone

on the street where you live - Matt Dusk

have you meet Miss Jones - Frank Sinatra  

saturday in the park - Chicago

i just found out about love - John Pizzarelli

i've got a pocket full of dreams - Barbara Lea

i've got a world on a string - Steve Tyrell

i changed the rules - Peter Cinotti

we have love - Dinah

jb'te, je l' se ova ekipa izbeglaja zaposlila na B92 već?

 

nova 92-ojka veli:

" Dugogodišnji sukobi eskaliraju proteklih dana, a u međusobnim sukobima četvorica Izraelaca su ranjena nožem.

Najmanje jedan ubijeni Palestinac je bio pripadnik militantne organizacije Hamas, koja ga je u saopštenju nazvala herojskim mučenikom.

Sa druge strane, izraelska policija je saopštila da su u Jerusalimu ubijeni Palestinci koji su noževima napali Izraelce. 

Novi talas nasilja traje već više od nedelju dana, a krvoproliću se ne vidi kraj, s obzirom na to da lideri Izraela i Palestine Benjamin Netanijahu i Mahmud Abas ne nameravaju da razgovaraju o tome, a američkom državnom sekretaru Džonu Keriju govore da je za sukobe kriva ona druga strana. 

Problem je nastao oko džamije Al Aksa, gde je izraelska vojska uvela zabranu prilaska Palestincima, dok je Izraelcima prolaz dozvoljen. 

U subotu je održan veliki protest Palestinaca, koji traže da izraelska vojska prestane da ih ubija."

 

Ствар са цензуром и аутоцензуром је компликована јер се тешко доказује. Између осталог и зато што се томе приступа букачки и несистематично. Раширило се веровање да се ништа не може урадити без буке и притисака. Незгода са протестима, народним иницијативама и хештаговима је у томе што имају своје иницијаторе оличене у појединцима

Moj gost reče da ga svrbe prsti i da mu se baš piše. Budući da je prepun priča - bilo bi šteta da ne nastavimo druženje. Dakle:

 

"Pre nego što vam "darujem" "šta je bilo posle" Kladnja odnosno MUŠKE VODE, dragim čitaocima dugujem objašnjenje o Kulturnom Centru, atmosferi, ljudima i događanjima u njemu i van njega, da bi lakše mogli da prate moje pisanije.

KULTURNI CENTAR

Mi, članovi Kulturnog Centra, bili smo otvoreni i pristupačni za došljake, tz nova lica, sve dok se to ne bi pokazalo suprotnim, tj pogrešnim. To