Beograd je, nekada, jer ne živim u njemu, a dok smo bili gladni svega, mirisao na zemičke sa tvrdom korom i kožne cipele, na italijansku salamu i farmerke marke ''svinger'', na jeftini Mc Donalds. Na tortu Mona Lisa iz Ruskog cara. Na mirise knjiga iz poznatih knjižara.
Pariz je mirisao na kroasane i Senu, na Šanel 5, Atina na žuckastu prašinu Akropolja i ovčiji loj, na nešto što sebi nikako nisam mogao da definišem.
Venecija je mirisala na more, jod, so. Temišvar na uskršnja jaja.
Rim je mirisao na divan šampon iz hotela Gargantua. A Pešta na ljuti gulaš.

A miris Smedereva, oh, pa to može biti priča o čitavom jednom životu:

 .. jer je svaka upotreba sile uvek prekomerna.

Dok sam čitala knjigu, s kojom sam se svađala dok se nisam rastužila i prestala da se svađam, u glavi su mi se vrtele reči (a čije bi) Džonijeve pesme, gde ovaj vrišti i skiči: "... ostavljene djevojke, narkomani i bludnice...."  a bez "uzdaju se u Tebe", jer se ovi Vidini ne uzdaju ni u šta. Reč je o knjizi iz naslova "Prekomerna upotreba sile" Vide Crnčević - Basara, s kojom sam se, ko što rekoh, svađala (ne s Vidom, s knjigom).

(ili kako ja uvek kukam kad negde treba da idem a onda mi bude drago što sam bila)

Nema ničeg autorskog u ovom tekstu, on je puki copy/paste odavde:

Plan detaljnog uništavanja Zvezdarske šume pred Skupštinom grada Beograda

Za četvrtak 15. decembar zakazana je sednica Skupštine grada Beograda na kojoj će se odlučivati o planu detaljnog uništavanja Zvezdarske šume.
Pred odbornicima će se naći verzija koja podrazumeva kasapljenje Zvezdarske šume probijanjem saobraćajnica i trase turističkog voza (takođe saobraćajnice koja vijuga čitavom šumom).
Javne zelene površine se smanjuju za čitavih 3,5 ha. 
Saobraćajne površine se povećavaju za 2,5 ha, a stambene površine za 1,7 ha.
U zoni javnih zelenih površina planira se 246 parking mesta.
Planirano je drastično povećanje broja zaposlenih i stanovnika sa 2.430 na 5.037.
Površina pod objektima će biti uvećana za 47.558 m2 (lepa prilika za partijski podobne preduzetnike da strpaju pare u džep). Sve ovo će dovesti do sigurnog uništenja Zvezdarske šume.

U aprilu 2011. godine javnu raspravu je prošla Studija zaštite Zvezdarske šume, koju je uradio Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. 
Bilo je logično da se prvo usvoji Studija zaštite pa tek onda regulacioni plan koji se odnosi na zaštićeno područje. To se međutim nije dogodilo, a Studija zaštite se u predlogu plana uopšte i ne pominje.

A svega ovog ne bi bilo da mogu bar malo da istrpim ...  iskrivljivanje istine, da se tako izrazim.

Igrom slucaja zivim na Ostrvu. Takodje igrom slucaja, a i cinjenicom da je pre 15-tak godina prokopan tunel ispod engleskog kanala (srpski: Lamans), Pariz je na 2 sata i 15 minuta vozom, ili 5 sati automobilom (bez da kvasim noge) od kuce.

I tako, neko vreme, koliko obaveze dozvole, se provodi u carima nasa dva najveca grada: London - Pariz... Kao nekad Beograd - Zagreb...

Dva grada, toliko razlicita, a toliko slicna. Jedan drugog bas i ne vole, ali jedan bez drugog ne mogu. Ne ogleda se tu samo razlika izmedju engleza i francuza, jer su i London i Pariz odavno prestali da

   Izgleda da svi primorski gradići imaju tu istu šizofrenu ambivalentnost – ljeti su skroz histerični i euforični, napumpani milionima hormona, a onda s jeseni izgutaju svoju preveliku dozu tableta za hibernaciju i ... umru duboko.

Sinoć sam bio u gradu da se uvjerim u stepen njegovog mrtvila. Iako je bio vikend jedva da nas je bila šačica ljudi napolju.  Simulacija akcije za šankom, votka, pivo, rakija, iščašene priče i smijeh koji jauče kroz gluvu noć. Mrtvilo je veće nego što sam i pretpostavljao, plus sutrašnji mamurluk.  I opet moja omiljena tema – kolektivana

Košarku sam počeo da treniram kasno, tek pred kraj osmog razreda. Ne bih ni tada da me nije nagovorio jedan dečak iz ulice. Sinoć sam ga video iz kola, hoda ulicom u mantilu, s naočarima. Lako je moglo da se desi i obrnuto, da vidi on mene kako hodam, u mantilu, s naočarima.

Ima tome 2,5 godine. Želeli smo da ukažemo na jedan lokalni problem Beograđana sa leve obale Dunava (naselja kao što su Borča, Padinska Skela, Kotež, Krnjača, Sebeš, Jabučki Rit, Kovilovo, Ovča i dr) i pokrenuli smo peticiju za izgradnju pešačkog mosta na Zrenjaninskom putu. Puni entuzijazma dobili smo podršku i Rešivoja, aktivirali prvo građane, zatim i medije, a na kraju apelovali na vlast. Od Opštine, preko Grada, do Direkcije za puteve. U junu ove godine na Ekapiji je objavljena vest:

Sekretarijat za saobraćaj finansirao je izradu glavnih projekta za izgradnju pešačkih pasarela na teritoriji Beograda.

Planirano je da pasarele budu izgrađene na lokacijama: Avalski put - selo Rakovica, Ibarski put - kod motela "Šarić", Lazarevac kod Očage i Zrenjaninski put - raskrsnica Ovča-Borča.