Mozda je čovek čoveku vuk, ali je sam sebi zasigurno samo magarac.

edit

Sve ovo liči na još jednu u nizu priča o pokidanim nitima i izgubljenim podsetnicima na prošla vremena i ljude. Sve, osim jednog detalja koji celoj priči dodaje neobičan sloj univerzalne ljudske vere i povezanosti.

Од аутобуске станице у подножју брда до Природно-математичког Факултета на врху води стаза прошарана степеницама и делимично осенчена дрвећем. Студентима прве године се чини стрмија и

AleXandar Lambros

 
 

што су Иранци бољи?

Прошлог викенда присуствовао сам једном семинару за наставнике средњих школа који за ученике имају разреде туристичко угоститељских смерова. Уобичајене ствари, како мотивисати децу, предочити им перспективе могућих каријера у области српског туризма итд. Показаше нам и неке занимљиве слајдове о ендемичним биљним врстама. И много се инсистирало на великом потенцијалу сеоског туризма у Србији. Ок, јасно ми је да смо са "три мора" спали "на три Мораве" да парафрази

српски бренд

рам кнеза Лазара (с тенденцијом даљег смањивања) али ме је толико инсистирање на сеоском туризму врло збуњивало из неколико разлога.

Three people who survived a plane crash in the Kalahari Desert in Botswana have been rescued, after the pilot and a companion walked for four days to get help.

"THIS EXPERIENCE GOT ME DOWN TO EARTH"

Krenuli ste na put?

Ne?

Ne idemo baš na put, ma samo do vrtića! Ma, samo dve ulice, šta je to! Sad ću baš ujutru u 8h da ga pakujem u autosedište, izlazimo iz kola za 2 minuta, vezuj, odvezuj, dete još pospano, ja žurim na posao...

Ma, daj, šta može da se desi!? Nisam blesav, znam kako vozim, ne pričaj gluposti!

A nisam ni jedini!

Pa šta mislite? Ne, Vi dragi roditelju, ne mislite!

U svakoj drugoj situaciji ste spremni da kažete da je svet pun ludaka, pa zar ne mislite da ih za volanom ima takođe, možda ste vi pažljivi

У време Вхартон, угледни посетиоци потребно само до врха главе вртлар за задовољство шетати око разлога туриста. Данас линије током летњих месеци да купи карте да им одобрите приступ вртовима, где породица потпис бели и даље лутају паунови-као

Mnogo volim NY. Nemam reči da opišem ni zašto, ni kako, ali mnogo ga volim. Kad god odem tamo osećam se ko da se vraćam kući, valjda zato što kad sam došla prvi put u SAD došla sam upravo tu. Kad god se tamo vratim meni se zavrti u glavi od mogućnosti koje ovaj grad pruža. Ovaj prethodni vikend, za par dana, sam uspela da vidim samo delić šarenila koje ovaj grad nudi.

Da krenem nekim redom. Odem ja u New York Public Library da vidim ono što mene zanima. Pitam onog iz obezbeđenja koji nam zaviruje u torbe a gde je Volter, a on mangup kaže meni, konačno si stigla, eno

Prošle godine mi se ubio prijatelj. Uspešan, profesionalno ostvaren, sa sjajnom porodicom, drag, društven, dobar prijatelj, čovek o kojem je moguće reći samo najbolje. Družili smo se i privatno i porodično i profesionalno. Uvek je bio raspoložen, druželjubiv, ekstrovertan, sasvim u skladu sa svojom profesijom koja zahteva umetničko oblikovanje velike grupe tako da sve funkcioniše kao celina