Dragi moj ministre,

Dakle, ja sam u šoku. Apsolutnom i totalnom. Da se statistika pegla od vajkada, kako u svetu tako i kod nas - ma, to mi je jasno. Ali da mi peglamo statistiku tako da to svaka šuša koja zna da gugluje može da otkrije, e pa to mi je totalni šok, dragi moj ministre. To vređa inteligenciju. Morala sam uzimati šećera i vode da se povratim!

Evo šta vam je ova šuša juče i danas izguglovala:

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da je u 2007. godini u Srbiji umrlo 0 (nula) porodilja, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da su SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnosti) umrle njih 2 (dve).

- Dok godišnjaci Republičkog zavoda za statistiku i Instituta Batut tvrde da su u 2004. godini u Srbiji umrle 2 (dve) porodilje, Gradski zavod za zaštitu zdravlja u svom statističkom godišnjaku tvrdi da je SAMO U BEOGRADSKIM USTANOVAMA (mada su porodilje iz unutrašnjosti) umrlo njih 6 (šest).

Citat iz intervjua koji je ministar zdravlja, prof. dr Tomica Milosavljević, dao Večernjim novostima:

***

Kako je moguće da se epiduralna anestezija u GAK "Narodni front" naplaćuje, a u GAK u KCS je o trošku osiguranja?

Zato što ginekološka struka ne ume da odgovori na prosto pitanje da li je epiduralna anestezija deo standardnog porođaja ili ne. Ali, ljudi moraju da shvate da su zdravstvene ustanove pravna lica i da imaju neku svoju autonomiju, ne mogu ja da budem glavni gazda svake bolnice. U glavama ginekologa Srbije još nisu sazreli ni otac na porođaju, ni epiduralna anestezija. To je njihova odgovornost i oni treba da budu prozivani.

***

AleXandar Lambros

Nije da sam imao nekih iluzija glede pravde. Posebno međunarodne. Koju odrezuju silnici. „Pravda je ljudska a ne božanska kategorija" - savladao sam tu lekciju još u prvom srednje na časovima književnosti kad smo obrađivali antičke drame. Devedesete su mi pružile prilika u izobilju da tu lekciju ponovim. Može se reći da je znam napamet. Nabubao sam. Kad živiš u Srbiji neke stvari ti jednostavno uteraju u glavu. Da nema pravde je jedna od njih. Ima još stvari koje ti život u Srbiji neminovno utuvi u glavu - „ćuti i ne talasaj", „gledaj svoja posla", „tako mu i treba kad se pravi pametan" ... To na književnom srpskom. Na narodnom je „ćuti i ne jedi govna", „šta te boli kurac", „ko ga jebe, ufurao se da je faca" ....

Draga Krugolina,

Evo mene opet sa istom pričom. I molim da pomognete...

Nisam htela da smaram, ali mislim, da moram i da sam kao sapatnica dužna svim onim mamama i bakama, koje leže na Klinici za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Ulici dr Subotića da pomognem, da dobiju pravo na obrok, dok leže tamo sa svojom bolesnom

AUTOR/KA: Zorka Kovačević

 

Da porođaj u Srbiji nije lak to znaju svi/e koji/e su u potekle dve godine učestvovali u diskusijama kod Krugoline na blogu, koji/e su potpisali/e peticiju za Ministra zdravlja i koji su poslali svoje priče o iskustvu sa porođaja. Izgleda da nije lako „poroditi se" ni na bilo koji drugi način, čak ni na blogu.

 

Dok nisam ostala u drugom stanju, pojma nisam imala da rastući stomak ima da mi služi i kao poštarska torba. S obzirom na to koliko sam papira i uputa raznela po različitim zdravstvenim ustanovama, i redova se načekala da iste isporučim, sigurno sam zaradila bar jednu poštarsku platu.

Kao Matoru-Kenguricu-Prvorotku pre svega me uputiše na amniocentezu, koja ima

 

Izgleda da život najviše cene oni koji su od njega najmanje dobili, i da su najveći junaci oni koji biju izgubljene bitke. Oni koji se bore za svaki dan života svog deteta, spremni da žrtvuju i poslednje što im je ostalo – ljudsko dostojanstvo. Državo, stidi se.

Goran Vuksan ima 14 godina i 20 kilograma. To je strašno. Zapravo, njegova mama kaže da to nije strašno, nego da je dobro. Zato što je Goran, do nedavno, imao 13 godina i 13 kilograma, a onda su mame dobrog srca, čija su deca  umrla od Batenove bolesti, sačuvale njihovu enteralnu hranu i dale je za Gorana.

Mi, dolepotpisani građani i građanke Republike Srbije, pripadnici četvrte najstarije nacije na svetu kojoj preti izumiranje od bele kuge, zahtevamo da Ministarstvo zdravlja Republike Srbije na prvo mesto liste prioritetnih problema za rešavanje pothitno stavi PORODILIŠTA U SRBIJI.

Zahtevamo sledeće:

• 1. Da se u okviru Ministarstva zdravlja hitno oformi Radna grupa koja će se baviti isključivo rešavanjem ovog problema, a shodno nešto niže navedenim smernicama iz ove peticije.
• 2. Da ta Radna grupa minimum jednom mesečno, a po potrebi i češće, održava

Ho-ho-ho (zluradi osmejak), opesnichilo nam na sred ulice ubogog isposnika, magistra Ilica. Istini za volju nemamo cemu da se radujemo. Velimir Magistre Ilicu vodi sa 3:1 protiv gradjanstva u tom pesnichenju. A opet, nije ni cudo sto vodi kad je on i izmislio tu igru, pa najbolje zna pravila. Buranija poput ovog arambashe iz Knez Mihajlove tek sad pocinje da hvata cake i da razume u kom je grmu zeka, da ne kazem pesnaja.

Veliki  `r`scanin Velja, ktitor cacanski, iskoristio je priliku da na licu mesta pokaze koliko dobro poznaje Jevandjelje, te je odmah smerno i pokorno i prilicno autorefleksivno,