Satiranje novinara u Srbiji, pre svega onih novinara koji brljaju i po onim stvarima koje im "ništa nisu zapele", umesto da gledaju svoja posla, polako se usavršava, iako je delovalo da se u tom savršenstvu nema kud više. 

 

 

„Vežbamo za film, kume. Ti ćeš ovo isto da radiš, samo sutra..."

Karađorđe - Miloš Obrenović  
Josip Broz Tito - Aleksandar Ranković
Toma Nikolić – Vojislav Šešelj
Vojislav Šešelj – Vuk Drašković
Milo Đukanović – Momir Bulatović
Milo Đukanović – Ratko Knežević
Nenad Čanak – Miodrag Kostić
Rade Bulatović – Gradimir Nalić
Ceca Ražnatović – Milorad Ulemek
Mile Luković – Dušan Spasojević
Dragan Kićanović – Zoran Slavnić
Boris Tadić – Dragan Šutanovac
Goran Pitić – Aleksandar Vlahović
Đenka – Mirko Topalović
Najmanji zajednički sadržalac za ovu šarenu skupinu likova je - kumstvo. U našem narodu se kaže „Bog na nebu – Kum na zemlji.“
Sve češće se, međutim, ta umotvorina konvertuje u „...Kum pod zemljom.“

 

Zanima li uopšte nekoga mišljenje tih...korisnika?

Iz mora komentara i pritužbi na ovu temu, jer ovo definitivno nije blog gde ćemo se  radovati tome što jeste postignuto – nego poređati šta nije, a i šta bi smo mi – Korisnici (zamisli bezobrazluka!) voleli ili mislili da treba, izdvojiću samo par...

Budimo realni, nikada Džoe Bajden ne bi sakupio toliko glasova da protiv sebe nije imao narandžastog klovna, pa su ljudi zapravo glasali PROTIV Trampa (DON CON IS GONE!), i da UZ sebe nije imao osobu poput KAMALE HARIS, buduće potpredsednice SAD, a nakon izbora 2024. godine verovatno i predsednice Amerike.

Inače, Kamala

 

Част ми је што сам у прилици да објавим занимљив чланак нашег блогоколеге Шмуа, одраније познатог читаоцима овдашњим. :)  

https://www.youtube.com/watch?v=2booy9cMBE0

"Vijenac", časopis za umjetnost, kulturu i znanost Matice hrvatske objavio je 23. jula opširan intervju autora Andrije Tunjića sa Sonjom Biserko, predsednicom Helsinškog odbora Srbije. Mislim da izrečeno u intervjuu svakako zaslužuje da bude preneto u celosti i bez intervencija. Ako ne zbog drugog a ono kao sabrano i novonapisano Vjeruju onoga što se ovde kolokvijalno zove Drugom Srbijom. 

O Srbiji, Srbima, istoriji, ratovima devedesetih, Jugoslaviji, Titu, Kosovou, genocidu, Haškom tribunalu..

Jedino je naslov bloga moj a u pitanju je rečenica gospođe Biserko iz samog intervjua, za koju bih (rečlenicu) rekao da je srž izrečenog.

Evo i originalnog naslova i teksta:

 Bez istine nema pomirenja

Srbima je svaka nezavisna hrvatska država ustaška država / Za rušenje Jugoslavije, planiranje i pripremu rata najodgovornija je kulturna elita oko Dobrice Ćosića / Beogradski Pravni fakultet bio je jedan od stupova velikosrpskog projekta / Kada je admiral Branko Mamula bio na čelu JNA, počela je srbizacija vojske, razoružavanje teritorijalne obrane i prekrajanja vojnih oblasti / Memorandum i Peticija intelektualaca o Kosovu dva su ključna trenutka u homogenizaciji srpske elite / Badinterova komisija poništila je tvrdnje Srbije da pravo na samoodređenje imaju narodi, a ne republike / Cijela srpska historija jedna je velika laž / Srbi se ne žele identificirati s genocidom u Srebrenici kao najstrašnijim zločinom, to im je trauma kao i nestanak Jugoslavije / Beograd je organizirao iseljavanje Srba iz Hrvatske / SPC je uvijek bila prvo politička, pa tek onda vjerska institucija / Srbija ne živi samo u poricanju svojih zločina, nego i u stalnom izmišljanju teorija zavjere / Srbi iz BiH i Hrvatske trebali bi odgovornost i krivnju za zločine prebaciti na Srbiju

  

Sonja Biserko, predsjednica Helsinškog odbora Srbije, do raspada Jugoslavije i velikosrpske agresije u svrhu stvaranja Velike Srbije radila je u jugoslavenskom Ministarstvo inozemnih poslova. Danas se bavi istraživanjem uzroka raspada Jugoslavije, ljudskim pravima, srpskom političkom poviješću i stanjem srbijanskog društva. Bio je to povod ovom razgovoru. 

Želim da verujem da Aleksandar Vučić, trenutno najpopularniji domaći političar i šef najjače stranke vlasti, nije naredio svom partijskom kolegi da dan pred lokalne izbore u Vrbasu privodi u prostorije stranke opozicione aktiviste i tamo ih šamara.

Takođe, želim da verujem da najmoćnija politička figura nije tražila od Vulina da ide na Kosovo i tamo vrši segregaciju Srba na dobre i loše, podobne i nepodobne, patriote i izdajnike Srbije.

Ne znam ko je sada urednik bloga b92, posle preranog odlaska tajnovite, a sada već legendarne urednice, ali očito da je blog u krizi. Gde je izlaz? Kako ga osvežiti i učiniti čitanijim?

AleXandar Lambros

Joj, krasno i divno kak se samo volimo. Al meni opet nešto neprijatno. Sve se pribojavam istrčaću se s nekim neprimerenim komentarom. Tipa, „a sad nismo barbari, sad smo prijatelji stari", ili „da li bi ovakva ekstaza bila u Hrvatskoj za Miki Jevremovićem, recimo?". I on beše neka velika jugoslovenska zvezda, zar ne? Ili „čekaj, zar ne beše ona srala žestoko, još se sećam onog njenog nastupa sa Nenom Kunijević na francuskoj TV?". Al, ćutim, ne mogu, da mi neko ne pomene Srebrenicu, nemam stvarno tih nerava.

 

 

Gde su granice slobode? Gde su granice slobode izražavanja? Postoje li uopšte? Ko ih određuje? Ta i slična pitanja proistekla su iz pariskog masakra nad 10 zaposlenih u "Šarliju Ebdou". Mada neki misle da se ona uopšte ne smeju postavljati. Misle da ona predstavljaju simboličko "ali", kojim se relativizuje zločin.