Bio sam i danas u Doboju. Riječ katastrofa nije dovoljna da opiše ono što je Doboj danas.

Ljudi hodaju sa maskama. Smrad je na pojedinim mjestima u centru grada nesnosan. Ljudi vam na svakom koraku prilaze i pitaju da li dijelite neku pomoć. Centar grada ne postoji. Sve je polomljeno i razrušeno. Na sve strane razbacan je neupotrebljivi namještaj. Zapitaš se ko uopšte može živjeti ovdje ... 

I

Tko vrijedi glasa, rekao bi Grunf da se kojim slucajem obre danas u Srbiji, zemlji Srba. I ostalih. Koji u njoj zive. Ako bas mora.

Ovih dana vrijede etnicke zajednice, pardon, nacionalne manjine! Znam da ce nekom ovo izgledati urnebesno! Nacionalne manjine, u Srbiji, pa vrede! Ali verujte imam krunski dokaz za to - za njih/nas se intesuje glavom i Krunskom 69 - Demokratska stranka!

Gde ces boljeg dokaza da vredis nego kad DS pozeli da ti se uglavi u kombinaju! 

Naime, manjine i ono sto je od njih ostalo, biraju u nedelju 6. juna clanove svojih nacionalnih saveta. Dosta

Nekim čudom privučena, pronađoh jutros bilježnicu s tatinim bilješkama, započetu 18.11.1991. Dan kada su on i mama napustili Osijek i stigli u sigurnost svog prvog zagrebačkog utočišta.

(Tata svakodnevno piše dnevnik, najčešće redak ili dva, od svog 15. rođendana 6.aprila 1941., pa do dana današnjega.)

Vahidin Musemić u izglednoj šansi i ništaaa... ali opet Musemić dolazi do lopte, udarac i golman brani, lopta se odbija do Musemića koji upućuje snažan udarac lijevom nogom... prečkaa, Musemić ovaj put glavom i opet je promašio jeb'o mu ja mater smotanu!!!

(Mirko Kamenjašević, 2 godine suspenzije)

Komentatori su nezaobilazni deo naše sportske istorije i današnjice. Njihovi glasovi ostaju u ušima kao sastavni deo svih sportski zbivanja. Njihova stručnost pomaže nam da bolje shvatimo šta se događa na borilištu. Njihova revnost pomaže nam da dobijemo sve informacije o događaju koji gledamo. Njihovi gafovi pamte se i ulaze u svakodnevni govor. Njihovi lapsusi deo su posla i prepričavaju se godinama. Ali njihove greške i nestručnost dovode nas do ludila i odluke da promenimo kanal ili ukinemo ton.

Sva pompa oko susreta Kusturice i Sidrana podstakla je i mene da se oglasim sa misljenjem prije desetak dana u sarajevskom Oslobodjenju. Ako vas zanima, moja osnovna opservacija je da obojica umjetnika vole da su bliski vlastima pokusavajuc zadrzati aureolu disidentstva. Almodovarova podrska spanskom sudiji Garzonu kojeg vlasti zele suspendovati me podsjetila na Kusturicu koji je postujuci spanskog reditelja i svrstavajuci se u antiglobaliste antiholivudske provenijencije morao primijetiti da Alomodovar ide na demonstracije protiv rezima i establismenta dok je Kusturica bio pored Kostunice i

"Tipični Srbi. Visoki su po dva metra i UVEK su u pravu."

Izjava maloletnog F.T.S. (15) u pokušaju da opiše svoje drugare s letnjeg međunarodnog kursa, po nacionalnosti Srbe.

  Princeza je obukla letnje aljinče. Iz garderobnog opusa kom je Darko pesmu posvetio. Raščešljala plave kose, bacila laki akvarel na lice i dovatila se telefona. Sledilo je urlanje u slušalicu, zbog kog je komšija narodni poslanik odlučio da se odseli i pre no što mu kadrovski stan uskrate prevremeni izbori o kojima svi pričaju. Nakon što je potrošila sve raspoložive decibele na saopštavanje svoje namere objektima posete, Princeza je

Koliko sam ja razumeo, dok je devedesetih jednima tekao proces akumulacija kapitala vesto zamaskiran bratoubijanjem, a drugima  zbog tog istog bratoubijanja masovno upropastavani zivoti - folk muzika i turbofolkovanje javne scene bili su kljucni softver za zombifikovanje drustva u cilju onesposobljavanja bilo kakvog otpora.

Gatare, vidovnjaci, beli magovi, pevaljke, te poestradizovani bivsi mafijasi i prateci acesoar njihovih droljetina i telohranitelja-ubica bili su ta pesadija kojom je izvrsen odlucujuci juris na sve vrednosti koje su stojale na putu prihvatanja i genocida kao patriotizma, te paljevine, silovana i pljacke kao ljubavi prema svom narodu ...

Avalski toranj je najvisa gradjevina  na Balkanu. Ovo se, izmedju ostalog, moglo cuti na jucerasnjem svecanom skupu povodom  zavrsetka obnove i otvaranja novoizgradjenog avalskog tornja. Predsedniku Tadicu pripala je cast,uz beogradskog gradonacelnika, te premijera sa  ministrima, da prisustvuje ovoj ceremoniji. "Steta sto ovdje nije prisutan bivsi premijer Kostunica cija je vlada zapocela ovu izgradnju", rekao je predsednik.

 Da je toranj izgradjen prije roka, te da je isti otvorio sadasnji minister Milutin Mrkonjic, ova bi me ceremonija bas posjetila na neka vremena.

Jutros je 70 rudara slovenačkog rudnika Trbovlje-Hrastnik sišlo u jamu sa namerom da iz nje izađe tek kada država ispuni njihove zahteve. Rudari štrajkuju i ne traže mnogo. Kao što nikada mnogo nisu tražili, niti su imali. Samo zahtevaju da im se isplati cela januarska plata i da 135 rudara koji su postali višak dobiju obećane otpremnine.

Razgovori sa resornim ministrom više nisu pomogli, rudari su odbili da odlažu svoj štrajk, traže ono što su zaradili i ono što im je obećavano. I dok njihovi zahtevi ne budu ispunjeni, rudari će ostati u jami. Sa sobom su jutros poneli, kako kažu »prnje« i »nešto malo za jelo«. Mnogo više od malo i tako nemaju.