Kao što često kažem ono što nazivamo ličnom pričom mnogo lakše dopire do naše ljudskosti. Prosto je jezivo koliko je mali taj broj ličnih priča iz rata koji do nas dopire mahom u obliku izveštaja o broju mrtvih (o "klasifikaciji" tih žrtava da ne govorim). Novinar, autor knjiga i dokumentarista Norman Solomon se ove nedelje vratio iz Avganistana. Uz njegovu dozvolu objavljujem prevod jedne lične priče.

Poređenje Kosova sa Južnom Osetijom i Abhazijom kako ga je prezentovao ruski premijer Putin izaziva nedoumicu oko ubeđenja da nas Rusija apsolutno podržava kada je Kosovo u pitanju. Biće da se Kosova dotakao usput, vereovatno na pitanje novinara, ali je ostao utisak da ga to baš mnogo i ne zanima.

Dakle,  Putin je izjavioda su Južna Osetija i Abhazija stekle međunarodni pravni subjektivitet od trenutka kada ih je priznala makar i jedna država. "Međunarodni pravni subjektivitet Abhazije i Južne Osetije nastupa od trenutka njihovog priznavanja od strane makar jednog subjekta međunarodnih odnosa", rekao je Putin novinarima nakon susreta sa predsednikom Južne Osetije Eduardom Kokojtijem. On je naglasio da je "time priznanje od strane Rusije dovoljno". Kako je prenela agencija Itar-Tas, Putin je ocenio da je u tom smislu poređenje Kosova sa Južnom Osetijom i Abhazijom potpuno osnovano. "S moralno gledišta, potpuno je osnovano poređenje Kosova, presedana Kosova, sa Abhazijom i Južnom Osetijom.

Evo, imamo četri proklamovana stuba u spoljnoj politici, čak i tvrdnju sa najvišega mesta kako je to "zaokružena spoljno politička strategija", potpom diskretnu poruku da su nesvrstani peti stub, a Libija i Gadafi, kao poseban faktor tamo, šesti stub...

Svi su strateški partneri, sve su to prioriteti...A sve je zapravo zezanje..Jer onaj ko ima šest prioriteta u spoljnoj politici,a pritom nije SAD-e, Kina, Indija, ili bar Rusija, on pismenijem delu političke javnosti šalje poruku da nema ni jedan prioritet. Pismeniji deo javnosti je naravno teška manjina. A manjina u politici

Odavno ne slušam domaće medije onolikoj meri kako sam to radio nekada. Internet, pa onda mi lepše da slušam nešto što je nedostupnije. Govorim o radiju, kao svojoj prvoj ljubavi.

U Hrvatskoj što-šta aktuelno, a cele godine se priča o turizmu: I mislim da cela Hrvartska i živi za turizam. Znate kako to biva, radio stanice u turističkim mestima emituju samo ili gotovo samo opuštajuću muziku, voditelji i voditeljke su im vedro raspoloženi. To sam video i u nekim mestima u Srbiji gde očekuju turiste i od turista žive. Čak i zagrebačke radio stanice, dakle grad koji

Koliko ste puta čitali političke analize iza kojih su stajali eksperti iz određene oblasti? Riječ ekspert svakom od nas, il' bar većini, odista uliva neku vrstu povjerenja, zar ne? Sa druge strane, koliko puta vam je palo na pamet da ste i vi, kao politički il' ekonomski laik, mogli prognozirati isto, ili možda čak i bolje? Politički analitičari iliti raznorazni eksperti, doduše neki od njih, smatraju njihov "dar" ne samo "božijim davanjem" već obavezom da isti dar prezentuju široj javnosti, ili političkim liderima, dakako za platu. Ako se dotični ekspert ne kladi

  ...(ni) nebo (nije) je granica  ...

nebuloza    1  ... ? 2 ...?

Ovako je to u priči ( mašti  ...

«Tata je zaspao sad možemo slobodno da pričamo.... Šta si ti Laki hteo da predložiš? (Aksentije)

Osnivanje Socijaldemokratskog pokreta Srbije najavljuje se kao ambiciozan politički projekat, a vreme će vrlo brzo pokazati  u kojoj meri je prihvatljiv i da li je kao takav moguć.

Srbija je izgleda već umorna i od lidera i stranaka i obećanja, što je šansa za novu modernu levicu ali i opasnost da zbog opšte apatije i taj projekat propadne. Bez obzira na lepo sročene namere, kojih inače ne manjka kod svih, ako se bude radilo o stvaranju stranke da bi neko bio lider, slabi su izgledi za njen uspeh, a narodu opet samo "obećanje ludom radovanje."

Činjenica je da, i pored 488 zvanično registrovanih stranaka, strančica i stranputica, Srbija nema modernu i jaku levicu kao okosnicu garancija socijalno odgovorne države. Imamo jasno diferenciranu desnicu, desni centar, priličan haos u centru i konfuziju na levom centru. Naime, neke  stranke, zavisno od svog odnosa prema nacionalnom i socijalnom pitanju, variraju između desnog centra, centra i levo od centra.

Uskoro će 9 godina od  5.oktobra i demokratskih promena, dovoljno da se promeni šta se promeniti htelo ako se htelo i moglo. Možda je više moglo da se više htelo.

 Da li je, i nakon 9 godina demokratske vlasti,  i šta iznevereno, šta je ostvareno, šta  sve nije?Šta su uzroci i razlozi da je tako kako jeste, a nije kao što bi trebalo i kao što je obećano?

Može li narod toliko trpeti koliko pozicija i opozicija mogu uživati?

Dokle smo spremni da slušamo demagogiju o boljem životu od onih koji uveliko žive u izobilju?

Sve su to pitanja koja nameće surova stvarnost, sa izgledima da zbog svega neurađenog i posledica velike svetske krize , bude još gore.

Najavljuje se dalje otpuštanje zaposlenih ali i talas štrajkova i demonstracija.

Sve je to ozbiljan povod da se razmišlja i koliko je u proteklih 9 godina zapostavljena ili neadekvatno tretirana socijalna dimenzija tranzicije i sporih reformi.

Prema tome, ima dosta ozbiljnih razloga da se razmišlja o jednom širokom Socijaldemokratskom pokretu u Srbiji, pod uslovom da nam ne nudi samo kritike postojećeg stanje,  stranaka i vlasti već jasno kaže šta hoće, inače će umesto ozbiljnog političkog aktera biti samo jedan od nizu brojeva stranaka,( kojih imamo koliko i sve zemlje razvijene Zapadne demokratije zajedno.)

Pre nekoliko dana dr. Dušan Janjić je na konferenciji za štampu najavio formiranje upravo  Socijaldemokratskog  pokreta Srbije,a u obrazloženju inicijative istakao:

” 1.-Srbija je umorna od nekvalifikovanih, neodlučnih i korumpiranih vođa, od iskompromitovanih političkih stranaka i javnih institucija. Srbiju bi trebalo da predvodi odlučno, obrazovano vođstvo, s jasnim pogledom u budućnost,

Ovaj tekst je nastao pre dve godine kada je Abdelu Basetu Ali Mohamedu al-Megrahiju odobrena molba/žalba za ponovni pretres. S obzirom da je narečeni juče pušten iz zatvora u Škotskoj da umre u krugu porodice mislim da je dobio na aktuelnosti.

Gaius Petronius
Elegantiae Arbiter

Moj deka je voleo istoriju, i često je o njoj pričao tokom svoje poslednje decenije. Dugo nije imao vremena njom da se bavi, niti je se dosetio, ali kada je zašao dublje u penziju, ostao bez Fiće i vikendice na Dunavu, a s vremena na vreme i bez hleba, struje i lekova, spas za održavanje svog nemirnog radoznalog duha, pažljivo skrivanog duboko u sebi tokom prethodnih šest decenija života,

Crtani filmovi se često završavaju stupidnom frazom, "Kad ne možeš da ih pobediš ti im se pridruži". Da sam teoretičar zavera rekao bih da je to programiranje "od malih nogu".