Na jednom od blogova, kod Dalija76, razvila se konstruktivna rasprava, i to tek negde na kraju treće strane komentara. To i jeste i nije neobično. Nije, zato što se blogeri  valjda istutnje i umore od pokušaja da budu duhoviti po svaku cenu, a oni koji su ovde po zadatku, odu na novi...tako da se u situaciji posustale debate, kad se tome malo ko nadao, došlo do suštine.

Tokom sezone1976/77, na televiziji Beograd u emisiji Kino oko Dragana Babića, grupa intelektualaca bi sredom vodila debatu na određenu temu. Jedne od tih sreda, jedan od učesnika programa nastavljajući se na svog sagovornika kaza: ”Kao što reče gospodin taj i taj...”

”Nisam ja gospodin!”, prekinu ga gospodin taj i taj.

”U redu prijatelju, brate, zemljače.”, izvini mu se sagovornik.

Tih godina intelektualna scena bila je živahna. Intelektualci su vazda potpisivali peticije. Za ukidanje verbalnog delikta. Za oslobađanje iz zatvora mladog intelektualca

 

Država Nauru je najmanja ostrvska zemlja na svetu (oko 12.500 stanovnika živi na  ukupnoj površini od oko 25 kvadratnih kilometara), ima jedan aerodrom (pri dnu slike), i jedan rudnik fosfata (u centru slike). Ostrvo se nalazi na Pacifiku, južno od Maršalskih ostrva, u Mikroneziji. Fosfat potiče od naslaga ptičijeg izmeta koji se tu taložio vekovima, ali su rezerve, usled povećane eksploatacije (Engleska, Australija i Novi Zeland su imale koncesije na ekploataciju poslednjih 80 godina),  počele ubrzano da se smanjuju. Oko 90% rezervi fosfata je potrošeno u ovom periodu. Najviša kota na ostrvu je 61m i smanjuje se jer su tu naslage fosfata najveće. Ukupno asfaltiranih puteva ima oko 24km (videti sliku), dužina obale je oko 30km. Obradive zemlje nema. Pored eksploatacije fosfata, stanovništvo se uglavnom bavi ribolovom. Stanovništvo sačinjavaju Nauruanci, govore nauruanskim jezikom (ovaj jezik se razlikuje od svih ostalih ostrvskih jezika).

Na petogodišnjicu sramote Srbije, objavljujem integralno tekst Vladimira Popovića, specijalno napisan za ovaj dan i ovaj blog.

Biljana Srbljanović

ATENTAT NA DRŽAVU

12. Mart 2003.

Dobro pamtim ono stanje pomešanih osećanja besa, straha, tuge, neizvesnosti i mržnje, a pre svega nemoći, koja su me ispunjavala prvih nekoliko sati

U novembru mesecu imali smo u kabinetu PPV-a sastanak sa jednim od direktora Mercedesa u vezi sa njihovom saradnjom sa Ikarbusom. Pored PPV-a i direktora Mercedesa, sastanku su prisustvovali i nemački ambasador u Srbiji, ministar finansija, ja kao ministar privrede, Siniša Mali i par savetnika. Ono što je nedvosmisleno rečeno na tom sastanku je da Mercedes nije zainteresovan za investiranje u Srbiji. Ni za investiciju, ni za privatizaciju bilo koje firme u Srbiji, pa samim tim ni Ikarbusa ni FAP-a.

Kada se svojevremeno spremao miting na Ušću, bila sam gimnazijalka, u školi je tim povodom bila proglašena radna subota i učenici organizovano privodjeni da slušaju Miloševićev govor, onaj koji je najavio smrt mnogih od njih. Mene roditelji na Ušće nisu pustili, delom zbog toga što su od početka Miloševića smatrali opasnim čovekom željnim vlasti, ipak više zato što su smatrali da na političkom mitingu deci nije mesto. To me je koštalo velike i sistematične mržnje pojedinih profesora čuvene beogradske gimnazije sve do kraja mog obaveznog školovanja, ali me je i naučilo da nije tako strahovito teško ostati mirne savesti u manjini.

Kada sam 9. marta '91., krišom od roditelja, svojom voljom i sa sasvim jasnim političkim ciljem izašla na Trg Republike, ničega me nije bilo strah. Moj drug Brana je tog dana poginuo od policijskog metka ispaljenog u decu na ulici, kod Londona, na dvadeset metara od mene.

 

Obavestenje Supermoda:

Po sugestijama autorke Supermod je zakljucao blog. Diskusiju mozete nastaviti na Biljaninom novom blogu.

Link 

Moj prethodni tekst “Na Voždovcu se već lakše diše”, uznemirio je rukovodioce SNS-a koji su se složili da je to brutalan i prljav napad na njih. Vučić kaže da sam ih vređao, te da sam nepismen i loš čovek. Kaže da je dokaz za to moje pogrešno spelovanje reči “asfalt”. I dodaje Vučić: ”Ako Krstić kaže da sam ja glup i neobrazovan čovek koji je poslednjih 20 godina išao Šešelju po burek, ja to prihvatam…”

Izgleda da se nismo razumeli.

Glupost i neobrazovanost Aleksandra Vučića u tekstu se uopšte ne elaboriraju. Za burek se eksplicitno kaže:

AleXandar Lambros

Teror političke korektnosti i multikulturalizma ide na ruku verskim fanaticima koji bitku biju zapadnim oružjem - ljudskim pravima. Tu prevashodno mislim na islam, religiju koja kao nijedna druga od srednjeg veka pribegava nasilju i pretnji nasiljem u obračunu sa neistomišljenicima po bilo kom osnovu, uključujući tu i sektaške sukobe unutar samog islama. Suniti i šiiti međusobno se svakodnevno masakriraju i to nije problem, dok se i najmanja opaska na račun islama ima shvatiti kao islamofobija koja će izazvati nesrazmeran gnev muslimana i, na žalost, suviše često i nasilje.

Šta se može imati protiv multikulturalizma? Ništa.

 

Tadić nije zaslužio orden, a ja jesam, misli Nikolić, dakle Tomislav, za koga ste čuli ako ste čitali neke od mojih prethodnih tekstova.

Ne spadam u one koji sa nekom osobitom pažnjom čitaju intervjue, niti prate nastupe Čedomira Jovanovića, međutim ovih mi je dana zaparala uši jedna njegova u par navrata ponovljena izjava koja se odnosi na odbijanje Borisa Tadića da potpiše proglas ”Preokreta”.

Ovako glasi vest na koju ciljam: "Tadić ozbiljno greši ako razuman predlog Preokreta proglašava ekstremizmom i sumnja u naš patriotizam", smatra lider Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović.

"Neka Tadić ne očekuje da bez reči statiramo u obračunu koji traje protiv evropske Srbije”, dodaje Jovanović u pomenutoj izjavi.