Bas nekako pred 57 godisnjicu rodjenja, Zorana Djindjica je spomenuo Sinisa Vucinic, samoproklamovani cetnicki vojvoda koji kako sam priznaje obozava Slobodana Milosevica, clan JULa i ko zna kojih jos partija mraka. Prica on tako, ovih dana, kako ce ubiti Zarka Koraca i Milosa Vasica bas kao sto je ubio Zorana. Slucajno ili ne, tek drug vojvoda bas pred pomenutu godisnjicu kao da je hteo da nas podseti od kakvih je ljudi nastradao Djindjic. Sto rece Zoran Zivkovic, ubili su ga pacov, prevara, budala i razna vucinicevska bratstva. 

Ne znam na sta bi licila Srbija danas da je Zoran i

 

Šut izgleda odlično. Jeste upućen dve sekunde pre kraja napada, ali izbačaj iz ruke izgleda perfektno, putanja je visoka i dobra, i sada se lopta vrti oko obruča i možda upadne gde treba, a možda i ne. Da li će upasti zavisi od toga da li će neko sa strane mučki zadrmati koš ili čak javno i bezobrazno skinuti loptu sa obruča.    

 

Vrelo je ovo ljeto i sušno. Dobro vreme za one koji vjeruju u problem globalnog zagrijavanja te ne mogu vjerovati kako uopšte postoje i takvi koji u pomenuti problem baš i ne vjeruju.
Prilično se zagrijala američka politička scena- Predsednik Obama pokušava nekako izgurati glasačima obećanu reformu zdravstvenog sistema. Neće ići lako. Usudio bih se kazati "Mission impossible". Tako je to kad ispred sebe imate najjaču političku organizaciju koja ulaže na desetine miliona dolara u sve moguće pore američkog zakonodavnog sistema.
Čitao sam nedavno u lokalnim novinama "Houston

 

          Za sebe mogu reći mnoge stvari, ali da sam apolitičan nije jedna od njih. Otkako znam za sebe, politika me interesuje. Neka od najranijih mojih sećanja odnose se na TV dnevnik - nisam imao pojma ko su good guys a ko su loši momci, nisam znao šta je partija, šta zastava, šta su izbori, ko su ministri i čemu služi premijer, ali znao sam, slutio sam bolje je reći, da se u celoj toj stvari zvanoj politika,

Gledam danas centralne Vesti B92 i prilog posvećen intervjuu Ratka Kneževića objavljenom u podgoričkim "Vijestima". I sad, lično, taj intervju ne uzimam zdravo za gotovo. Ima tu svašta. Od ličnih obračuna, do iskaza plasiranih iz čistih ekonomskih, klanovskih, političkih i drugih interesa. Može se o ovome

Evo, naši mediji nikako da objave vest da nesvrstani nisu poslušali Tadića nego odredili kako je i red da sledeći samit organizuje ugledna članica - Iran. Domaćin će biti Ahmedinedžad.

Samitom u trogodišnjem periodu upravlja trijangl, bivši, sadaćnji i budući domaćin, što bi značilo Kastro - Mubarak - Ahmedinedžad. Lepo društvo.