Nakon iskaza zaštićenog svedoka Dejan Milenkovića Bagzija, kojim je optužio Vojislava Šešelja i Nebojšu Čovića da su znali da će premijer Zoran Đinđić biti ubijen, još jedan pripadnik mafijaškog klana iz Zemuna tvrdi slično. Miloš Simović je specijalnom tužiocu Miljku Radisavljeviću napisao pre godinu dana ime čoveka koji je, navodno, od Legije naručio ubistvo premijera Zorana Đinđića, kao i imena nekoliko političara koji su znali da se atentat priprema.

Francuzima i Nemcima bila je potrebna nepuna decenija da se nakon dve ratne klanice tokom XX veka pomire i zajedno krenu u epohalni proces stvaranja ujedinjene Evrope.
Na žalost i na nesreću ni posle dve decenije Hrvati, Srbi, Bošnjaci i Albanci ne izlaze iz rovova 20. stoleća!!! Kako je to moguće? I zašto!?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su na pronađu učesnici Okruglog stola održanog 6. aprila 2013. u Sarajevu o temi: Stanje međuetničkog poverenja pre 1991. i danas.

Transkripti razgovora pripadnika narko mafije nisu samo kompromitacija aktuelnog premijera, sasvim dovoljna  za njegovu momentalnu ostavku. Ti famozni transkripti, posebno vreme i način njihovog obelodanjivanja, još jedna su teška kompromitacija čitave političke nomenklature. Takođe, i verna ilustracija načina njenog nakaznog funkcionisanja: uzajamne ucene i isprepletani interesi.

Pre nepunih mesec dana, 10. januara 2013, prilikom posete gradilištu mosta preko Dunava u Beogradu, premijer i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da neće biti predsednik vlade u kojoj ministri komuniciraju sa pripadnicima kriminalnih grupa, i da će biti uhapšen svako za koga se utvrdi da je razgovarao sa narko-bosom Darkom Šarićem.

Kafane su oduvek bile zlatni rudnik demokratije u Srbiji. Moj otac, Miloje Mladenović, bio je kelner u nekoliko najpoznatijih beogradskih kafana, od nekadašnjeg „Mulen Ruža" u  Sremskoj („Dušanov grad"), pa preko „Dva ribara", „Banije" i „Skoplja", do ribljeg restorana „Bled", u Budimskoj ulici, gde je okončao svoju konobarsku karijeru 1977. godine. Gosti su ga zvali Mile Pardon, zbog njegovog karakterističnog, predratnog manira ophođenja sa mušterijama.

Skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 13. 12. 2004. godine izjednačila četnički i partizanski pokret. (Ustavni sud Srbije je, međutim, 2012. proglasio tu odluku neustavnom, zadržavajući bivšim pripadnicima četničkog pokreta samo prava na penzije.)

Zatim je 2006. godine donet prvi Zakon o rehabilitaciji,

Nakon poučne građanske lekcije iz Ukrajine i nedovršenog posla u Bosni i Hercegovini, kao i u čitavom regionu, zapanjuju ovdašnje ćutanje, ignorisanje ili manipulativna tumačenja nesumnjivo važnih istorijskih procesa.

Dva bosansko-hercegovačka intelektualca, Esad Bajtal i Mile Stojić, kao i jedan hrvatski,  Boris Dežulović, svojim najnovijim kritičkim istupima pokušali su da raskrinkaju ovo jalovo i "prodane duše" ponašanje većine balkanske inteligencije.

Biti inovator, izumitelj, pronalazač... u Srbiji, ili bolje reći bacač kamena u ovoj baruštini od uvenulih ideja i osujećenih prodora duha, posebna je vrsta prokletstva. Nositi krst DRUGAČIJEG ne podrazumeva samo nelagodnost, nego i stalnu izloženost podozrivosti. Ili kako je to lepo opisala Isidora Sekulić: "Nisu mi dozvoljavali da budem svoja ni pametna, stalno su u onome što sam činila tražili nešto tuđe, napabirčeno."

Masovni građanski protesti u Bosni donekle su uzdmali ležernu i nemoćnu evropsku intelektualnu scenu. Takođe, malobrojni angažovani intelektualci iz tzv. regiona, tj. novonastalih državica ex Jugoslavije, ovih dana se ne osećaju tako usamljeno i uzaludno kao pre.

U prilog tome je i apel - podrška pobunjenim Bosankama

Ponesen predizbornom atmosferom i podstaknut sveže napisanim grafitom u Vlajkovićevoj ulici, baš preko puta srpskog parlamenta (vidi sliku), odlučio sam da i ja osnujem jedan pokret, makar privremeni dok traje emisija, nazvan „Mućni glavom". Tim specijalnim povodom, gošća u studiju bila je jedna vanstranačka ličnost, gospođica Jovana Ilić. Ona je mlada, obrazovana, šarmantna i - nezaposlena, dakle klasičan primer generacije devedesetih.

Za razliku od srpske društveno-političke žabokrečine, u susednoj Hrvatskoj se barem talasa.