Nema dana a da sebi i najbližima ne postavim pitanje “Zašto nam sve ide ovako?” - traljavo, mrljavo i brljavo. Odgovor nalazim u dvostrukom paradoksu koji Srbiju prati kao neko prokletstvo. S jedne strane, vlast se već godinama bavi sama sobom, a za nas šta preostane. S druge strane, narod većinski čeka i samo čeka da mu vlast reši sve probleme, dok mu ne prekipi. I tako u krug, već decenijama. Ili kako ruski pisac Ivan Bunjin lepo reče: “Ovde se ništa ne menja,samo je život prošao.”

Već sada je jasno da aktuelna farsa sa formiranjem nove Vlade Srbije znači samo nastavak agonije naredne 4 godine.

Čak i da nije bilo toliko apela i medijske halabuke povodom tzv. belih listića uoči poslednjih izbora, njihov broj, a pogotovo sadržina dragoceni su rudnik blaga za sve istraživače, od sociologa i socijalnih psihologa do političkih analitičara i novinara.

Prema izveštaju Republičke

Sećate li se one silne medijske frke povodom nađenog oružja i eksploziva u banjalučkoj sportskoj dvorani "Borik" početkom ove godine?

Da podsetim:  Policija RS je tokom protivdiverzionog pregleda 8. januara 2012. u novinarskoj loži iznad južne tribine u hali "Borik" pronašla torbu u kojoj se nalazila veća količina oružja i eksploziv. Naoružanje je otkriveno dan pre svečanosti kojoj su prisustvovali naviši zvaničnici RS i Srbije. Posle pronalaska oružja, jedan od zaposlenih u "Boriku", Božidar  Stanišljević, predao se policiji i priznao da je on uneo oružje u dvoranu, nakon čega je uhapšen. Stanišljević je osumnjičen za terorizam i predat je u nadležnost Suda BiH, koji mu je odredio pritvor.

Nakon redakcijskog komentara Mađar So-a o ulizivačkom novinarstvu, tj. o autocenzuri, rasplamsala se polemika o kontroli medija u Srbiji i odgovornosti urednika i novinara za nepodnošljivu lakoću održanja Kurte i Murte u vlastodržačkom sedlu, po svaku cenu.

Nameće se paralela sa predsedničkim izborima u Francuskoj, održanim u isto vreme kao i u Srbiji. Nikola Sarkozi je izgubio na predsedničkim izborima i umesto da posle poraza postane premijer Francuske, kao Tadić ovde, on se povlači iz politike.

Kako je moguće da za vreme Miloševićevog i Đinđićevog režima u Srbiji izlazi nekoliko satiričnih časopisa i veoma kritički nastrojenih dnevnih listova, dok su danas kritički duh i satirični angažman "elegantno" marginalizovani?

Odgovor sam dobio tek krajem septembra prošle, 2011. godine, kada je Savet za borbu protiv korupcije obelodanio Izveštaj o pritiscima i kontroli medija.

1. Moralni: izjavio je 20. maja da NEĆE biti premijer;

 2. Stručni: nema neophodno stručno znanje i veštine za vođenje Vlade;

3. Politički: sa hipotekom nedovoljno smelog i odlučnog političara ne postaje se premijer;

4. Psihološki: poraz na predsedničkim izborima je težak udarac i za DS i za Tadića lično;

5. Porodični: obuzetost politikom tokom proteklih godina neminovno je uticala na manju posvećenost porodici.

Veliki broj nevažećih listića i mali odziv glasača izazvali su politički zemljotres u Srbiji - jednoglasni su politički analitičari. Naopaka i zloćudna praksa kršenja Ustava i ostajanja u predsedničkoj fotelji po svaku cenu, na sreću je prekinuta bojkotom proteklih izbora.

Politička scena Srbije je dobro prodrmana, javnost je donekle samouverenija, a potresi u okviru glavnog krivca i najvećeg gubitnika - Demokratske stranke sve su intenzivniji. O tome svedoči i predlog formiranja PLAVE frakcije ove stranke:

Bojkot većine građanki i građana na predsedničkim izborima najzad je uspostavio princip smenljivosti vlasti u Srbiji.

Borisu Tadiću i svim političarima poput njega poslata je nedvosmislena poruka da se ne mogu kockati sa sudbinom čitave nacije i države i da kad-tad moraju položiti račune za sve.

Taj princip smenljivosti vlasti je toliko važan i toliko moćan, da potire, bolje reći nadjačava sve nelagodnosti i neprijatnosti zbog izbora Tome Nikolića za predsednika Srbije.

Lider krajiških Srba bio je Jovan Rašković, psihijatar.

Lider bosanskih Srba bio je Radovan Karadžić, psihijatar.

Lider ovdašnjih Srba bio je Slobodan Milošević, psihijatrijski slučaj.

Lider sadašnjih Srba je Boris Tadić, psiholog.

Leta 1990. godine psihijatar Jovan Rašković je izjavio: „Srbi su lud narod."

Desetak leta kasnije psihijatar Vladeta Jerotić je rekao: „Srbi su neobičan narod."

U senci arogantnog falsifikata studenta beogradskog Fizičkog fakulteta Stefana Veljkovića, kao i ostalih "bisera" domaće crne hronike, ostalo je jedno hapšenje - prava ilustracija za predizborni (bez)obrazac života ovde i sada:

"U Beogradu je uhapšen Saša Vujko (39), koji se lažno predstavljao kao pripadnik Bezbednosne informativne agencije (BIA) i član Saveta za nacionalnu bezbednost.