jako sam ljubomoran na ljude koji rade posao koji vole.to ide do te granice da se osecam jako pateticno.da li zbog toga sto mislim da nisam dovoljno dobar ili sposoban da radim ono sto volim,ili zbog neceg drugog,ne znam,ali je osecaj uzasan.gledam sve te voditelje,pisce,umetnike,crtace,pevace ,letace,j**ace,i ko zna koga sve jos.i pitam se,pa dobro bre majmune?!?!?pa zar nisi mogao i ti ovo?sta je tu toliko tesko?i polako pocinjem da shvatam sta je tu tesko...tesko je to sto nisam dovoljno dobar u bilo kojoj od tih stvari.voleo bih,ali nisam.to je srpsko prokletstvo.hocemo sve ,a ne zelimo

opet su me inspirisali pojednici da pisem!da li je to dobro ili lose?
verovatno da je dobro,mora covek od negde da vuce ispiraciju...
ziveo sam jedno vreme preko grane.nije bilo jako dugo,ali mi se cini da sam video i drugu stranu medalje.
a ta druga strana,iz mog ugla,izgleda ovako:
nije potrebno ulaziti sefu u bulju da bi dobio svoju platu.sve sto trebas da uradis je da zaradis svoju platu,
i onda ces je,verovao ili ne,dobiti!
nije potrebno da brines o ekologiji!drugi su tu da brinu o tome!koliko god to cudno zvucalo,ti drugi su politicari,i oni ti lepo kazu:

tata?da li mogu da odem sa drugaricom u grad veceras?
pazi recenice?!?!?!
da ode u grad sa drugaricom?a nema jos uvek ni osamnaJest leta?!?!?ne znam...nisam pametan....morao bih dobrano da razmislim o istom.
bilo bi lepse da mi je poslala neku pismenu molbu,zahtev,sta god...a ne ovako,u lice,iz cista mira..i ko sad da se snadje u svemu tome?
lakse bi bilo...pa ja lepo sednem,razmislim dobro jedno par meseci,pa joj uredno odbijem zahtev sa vrlo mudro smisljenim obrazlozenjem.
a ovako...sta reci?dobro sreco,ajde idi,al' nemoj dugo!
k'o da ima veze da li ce dugo?ja

davno nisam usao u voz...godinama.a nekada,to je bili moje jednino prevozno sredstvo.i to ne prevozno sradstvo koje te je vodilo od tacke a do tacke b.nego iz avanture u avanturu.od devojke do devojke,od grada do grada.jurio sam prijatelje,trazio ljubavi,upoznavao nova mesta,i sve to nije moglo da se zamisli bez voza.jos uvek se secam onog tipicnog mirisa(da ne kazem smrada)kada udjes u isti.ni sam vise ne znam koliko sam prica ispricao potpunim strancima,i koliko sam zivotnih prica cuo od njih.i naravno,stalno vijanje sa kondukterima,zato sto smo konstantno putovali bez dinara u dzepu,i bez

koliko vremena dnevno provodite pred vasim,dragim vam pc-jem?malo?nedovoljno?bezobrazno i nepotrebno-dok-me-ne-zaboli-glava dugo?
ja sam u toj poslednjoj kategoriji...od kada sam kupio svoj prvi pc(namerno necu da napisem kantu koja je radila beep ako otkucas 248 komandi pre toga,i onda se radujes istom)
pa ga vremenom zamenio za bolji,i tako stalno,besomucno trpanje krupnih novcanica u isti...i divljenje svakoj komponenti pojedinacno!uz blagi osecaj blazenstva pri gledanju istih!
da ne znam bolje pomislio bih da je meni i pc kompenzacija za nesto,ali s' obzirom da ja vec znam

neko je  juce napisao jedan text ovde na blogu,i zbog par recenica u istom,osecam se jako prozvano.
shodno tome,iznecu svoje misljenje o istom...pitam se ko je nama dozvolio,da na ovom ovde blogu pisemo o obicnim dogadjajima iz nasih obicnih zivota?
mislim,jeste malo glupo.odakle meni ideja da stavim svoju kcer u istu ravan sa velikomucenimpredsednikomsrbije?ili bilo kojim drugim politicarem?
kako neko moze i da pomisli da sme da pise o povredama na radu,a toliko toga je ostalo neispricano o toliko ministara?
elem,ono sto hocu da kazem je sledece,neki ljudi(ako bas moram

nije me bilo dugo.verovatno niko nije ni primetio.dolazim ovde da kao prosipam neku pamet ,i da se nadam da istu neko cita.pa sta i da je cita?sta citac ima od toga ,a sta imam ja?jeste da ce nekome ovo da zvuci kao jako negativna pricica,ali samo sam jako prehladjen ,i prehlada ocigledno budi ono najbolje u meni...zasto covek ima konstantnu potrebu da se predstavlaj drugima?kroz price ,pesme,folove,sarmiranje,glupiranje i ko zna sta jos?zasto nam je to tako potrebno?zasto ne mozemo da budemo srecni bez toga da moram da pokazem prijatelju kako sam kupio novi mobilni?morao sam ovo da uzmem za

hteo bih da se osvrenem na tekst svoje prijateljice teodore.mislim,ona me je inspirisala da malo procavrljam i na tu temu...
ovo sto sad ide je uproscena verzija moga stava prema jednakosti polova,imena,zacina,biljaka,zvanja i svega ostalog.
volim jednakost!to je nekako bas extra!volim da vidim zenu kad cepa drva,i ponosi se istim!
volim i da vidim muskarca na tv-u koji prica o suknjicama,gacicama,modi i sivenju,sa neverovatnom kolicinom zara u sebi!
napisao sam zara,a vi vidite na sta sam mislio!volim,brate,i da vidim kad devojka bas hoce da otvara vrata svojoj ribi,

davno je ovo bilo.srednja skola.dogovorili se moj najbolji drug puni i ja,da odemo na izlet.sedimo mi tako ispred zgrade,i smisljamo sta ce ko da ponese.puni je rekao da ce da ponese pivo i rakiju,a ja sam bio taj koji je trebao da obezbedi meso.naravno,j@bes izlet bez riba,pa smo smisljali koga bi mogli da pozovemo ,a da je dovoljno lak da bez neke muke padne na izletu.nije nam trebalo dugo...bliznakinje...bile su poznate po svom moralu.jedini problem je bio sto su bile metalkinje,metalci ili kako se god to kaze.a mi surovi punkeri!ali smo odlucili da zarad zadovoljstva ipak predjemo preko

kuda otici kada istrosite zivce na svakodnevne probleme,nesuglasice i racune?
na more?ne hvala!vec mi se stvaraju slike u glavi...krenes na put polako,paklena vrucina,pa kvalitetni putevi,
dete sa zadnjeg sedista na svakih 12 sekundi pita da li smo stigli,i ako nismo kad cemo.
nekoliko kazni za prebrzu voznju,prljave tablice,i ko zna sta jos,cisto radi odrzavanja dinamike!
onda stignes na more.preskocicu deo kada ti pukne guma 300 km od najblizeg mesta,i kada te u zaustavljenom sanitetu,pored poluzive zene,odvezu do vulkanizera,i koji ti za zamenu ventila naplati dvadeset