ПОСРНУЛИ АНЂЕЛИ – НИН-ОВА НАГРАДА

У финалу за НИН-ову награду нашло се четворо писаца - Владан Матијевић за роман "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна), Ивана Димић за "Арзамас" (Лагуна), Владимир Табашевић са насловом "Па као" (Лагуна) и Владислав Бајац са романом "Хроника сумње" (Геопоетика).

Жири НИН-ове награде критике за најбољи роман године, у саставу Тамара Крстић, Јасмина Врбавац, Зоран Пауновић, Михајло Пантић и Божо Копривица (председник), претходно је од 170 књига у ужи избор уврстио 11 издања.

Име 63. добитника НИН-ове награде биће познато 16. јануара у подне, најавио је тај недељник а свечано уручење биће урпиличено у Југословенској кинотеци 23. јануара у 17х.

НИН-ова награда први пут је додељена 1954, а прошле године награђен је Драган Великић за дело "Иследник".

Autor:  Juval Noa Harari

 FEJSBUK I  LJUDSKE ZAJEDNICE

 Kalifornija je navikla na potrese, ali politički tremor američkih

izbora 2016. godine ipak je za Silicijsku dolinu bio neugodan šok.

Shvativši da su dio problema možda i oni, računalni čarobnjaci

reagirali su na problem radeči ono što inženjeri rade najbolje: traženjem

tehnološkog rješenja. Najsnažnija reakcija bila je u Facebookovu sjedištu

u Menlo Parku. Naravno. Facebook se bavi društvenim mrežama, pa

je najviše usklađen s društvenim nemirima.

Nakon tri mjeseca preispitivanja, 16. veljače 2017. godine Mark

Zuckerberg objavio je hrabar manifest o potrebi stvaranja globalne

zajednice i Facebookovoj ulozi u tom projektu. U govoru koji je nakon

toga uslijedio na prvi put održanom Facebookovu samitu zajednica 22.

lipnja 2017., Zuckerberg je objasnio da su sociopolitički nemiri našeg

doba - od raširene zloporabe droga do ubojitih totalitarnih režima -

velikim dijelom uzrokovani raspadanjem ljudskih zajednica. Zažalio je

što „desetljećima broj članstva u raznim vrstama takvih zajednica

opada za čak četvrtinu'. „To je mnogo ljudi koji sada smisao i podršku

trebaju pronaći negdje drugdje." Obećao je da će Facebook biti

predvodnik borbe za obnovu tih zajednica i da će njegovi inženjeri

preuzeti teret koji su odbacili župnici. „Počet ćemo razvijati neke alate",

rekao je, „kako bismo olakšali izgradnju zajednica.“

„ИДЕ ШПОРЕТ, ВУЧЕ ШИФОЊЕРИ...“

          Полазак првог воза, димљивог и бучног, био је велики догађај за Београд. Тог 23. августа 1884. године организован је свечани испраћај са иностраним гостима и путницима, цвећем, певањем и пуцањем из топова.

          Пре тога, пруга Београд – Ниш била је проверена у појединим деловима

УЕЛБЕК, МАРОЈЕВИЋ И САЈТ Б-92

 Добро сте прочитали: у питању су француски писац Мишел Уелбек, наш књижевник Игор Маројевић и овај овде, присутни сајт Б-92.

 Повезује их једна ређа заједничка тема и Маројевићево коментарисање коментарисања на овом сајту. 

 У роману „Карта и територија“ Уелбек је констатовао да је управо свирепо убијен,  описао своју сахрану, споменик на гробу и догађаје потом.  Успут је себе помало похвалио: „Био је добар писац“ кажу за њега, спроводу присуствује стотинак његових читалаца свих узраста и оба пола; једна млађа дама баца белу ружу на ковчег, а његова слика бива украдена па нађена и продата за шест милиона евра...

 Успут је много пута поткачио француску и америчку књижевно-сликарску сцену, али се уздржао да буде и главни лик у роману: Мишел Уелбек, писац је споредни књижевни лик, а главни је млади сликар који фотографише и дорађује мапе француских департмана и слика Уелбека, а успева по опробаном рецепту још их 19. века – уз свестрану подршку једне моћне старије даме.

 Игор Маројевић описује своје троструко самоубиство, сахрану, свађе током ње и коментаре на сајту Б-92. Ово је почетак и крај његове приповетке објављене у „Летопису Матице српске“ марта 1916. године.

ЉУБАВНА ОСВЕТА У ШЕСТ ВЕРЗИЈА

Године 1926. до 1928, тада још непознати енглески књижевник Дејвид Херберт Лоренс, тражећи благу климу као лек за „грудобољу“, сместио се у вили у околини Фиренце са својом женом Фридом. Имао је ту несрећу (или срећу?) да Фриду затекне ин флагранти са њеним

ВЕТАР ЗВАНИ КОШАВА

 Старо београдско предање каже да ветар звани кошава увек траје одређени број дана, као да је покреће неки моћни хронометар. Кад једном почне, дува најмање три дана, ако уђе у четврти разноси хладноћу све до седмог. Старији суграђани тврде да зна и дуже да развезује своје моћне мехове и да то, тада, траје чак двадесет и један дан. У градским летописима, веле, записане су године када се то догађало и више пута годишње - тада се са запрегом могло преко Саве, па богами и преко Дунава: од куле Сибињанин Јанка до близу Панчева. Али увек дува исти број дана: три, седам или двадесет један...

Који то механизам одмерава? Каква су то мерила, који мериоци?

Слегали су раменима и избегавали поглед:

- То се не зна... А ни не пита...

ИЗАШАО ИЗ КОВИД БОЛНИЦЕ

Меил мог школског друга и сарадника:

 Данас сам после две недеље  инфузија и осталих трансфузија изашао из ковид болнице XY. Чудо светско  је одустало од мене ,  ваљда сам   компликован и неукусан .

 Пред одлазак у болницу одштампао сам нулти примерак књиге и тако  завршио епопеју 

 Mnogo je bilo opominjućih tekstova o posledicama uranijuma i njegovom zračenju.

Veći deo neeksplodirane municije je pokupljen, ali šta sa onom - daleko brojnijom - koja je eksplodirala i ostala u zemlji?

Na trovanje zemlje, vode i vazduha - na mikronske čestice koje raznose vetrovi po bližoj i daljoj okolini - obično se zaboravlja jer posledice nisu trenutne.

Kako ublažiti posledice uranijumskog bluza

Nikad nije kasno da se posledice bar ublaže.
Međutim za to

Ово су приче писане на пејџеру, претечи мобилног телефона, током неких давних залудних дежурстава. Тада су имале само три читаоца – прималаца порука, сада ће их имати, надам се, више.

„Пејџер-приче“ данас представљају праисторију „твитер“ и „твит“ прича, СМС и „флеш“ прича...

Уједно, доказ су да све није почело са „Твитером“ и „твитовима“ и да је свет постојао и пре њих.