Ima jedna…bezobrazna

Startovala me preko MSN-a…uzas jedan

Kaze, svidja joj se kako pisem…ma kakvo pisanje, kazem ja, sve je to fikcija

Ma nema sanse…misli ona da sam ja nekakva romanticna dusa…svasta. Mani se devojko corava posla, gadna sam ja sorta. Pisem ono sto ne mislim, govorim onako kako pisem…tuga pregolema.

Izmakao sam stolicu ispod sebe,i za tren je sve bilo gotovo…gusenje, mrak, neka svetlost, sve jaca…a onda-sto za rulet !!!

-Dobar dan gospodine, polozite ulog

-Ali, ali…sta je ovo?

-Kako sta je…pa rulet

-Vidim da je rulet…ali odakle, kako…pa ja sam…

-Da,jeste…ali ovde se odlucuje gde cete dalje…polozite ulog

Dan prvi: Danas nas je uhvatila lavina na cetiristo metara od vrha…srecom smo uspeli da se sakrijemo u pecinu. Sad smo zaglavljeni ovde.  Imamo hrane za tri dana, imamo resho da topimo sneg za pice. Nadam se da ce iz baznog kampa poslati ekipu cim primete da nas nema. Sanja je malo nervozna, pokusavam da je smirim koliko mogu

Dan treci: Jos uvek nista. Kopao sam

Dobra noc prijatelju, dugo te nije bilo. Nisam navikao da te toliko nema. Ima li sta novo? Kako zivis? Ja sam ok, valjda. Ma da, i dalje isto. Ne,ne radim, neki problemi sa grejanjem kazu. Dosadno po ceo dan, smaranje. Ma nisam, znas ti mene…ma jok. Ni ne interesuju me da ti pravo kazem. Hehehe…ne, nisam postao peder. Bar ne jos. Znam da sam budala, sta

Idem ulicom, ugledam natpis na radnji-Sve za 75 dinara. Ulazim iz ciste radoznalosti,kad unutra…kuku i lele. Cene ko u butiku. U cemu je fora? - pitam prodavacicu… “pa…reklama…” rece ona. Izlazim zamisljen…reklama,ma koga oni misle da prevare. Onda pogledam u kesu koju drzim…otvarac za konzerve, moderni neki, kupljen malopre za stopedeset dinara…

Danas

Limena pepeljara i karirani stoljnjak. Enterijer moje dushe. Pevaljka sa jeftinom perikom, ciji se glas probija kroz larmu pijanih sinova greha. Flasa brlje, paklica cigareta…poneki dinar u dzepu. Sta ja tu trazim? Zasto sedim sam? Pitanja na koja ne znam odgovor…

Odjednom neko zapocinje tucu…prikljucujem se rado. Hvatam stolicu za naslon i udaram

Izraelci i dalje ne odustaju. Ljudi ginu. Malo severnije, Ukrajinci ne daju gas promrzloj Evropi. Ljudi umiru. Umire se, da li od metka ili hladnoce, nema razlike. A ni ja se bas ne osecam najbolje…

A koga je briga za mene…osim mene? Pa svi su toliko zaokupljeni resavanjem svetskih problema, sastavljanjem fudbalskih reprezentacija, i kritikovanjem svega i svacega.

Da, slavlje svuda oko mene. Sretna vam nova…ova…pa onda ona…i unapred kineska. Zelim vam sve naj naj, budite haj, pravo u raj…bla bla bla

Vesela lica, puna ih soba. Tebi zelim ovo, tebi ono…u godinama smo, uglavnom su deca zelje…i naravno zdravlje. Lako prelazi to preko mojih usana, primam tudje poljupce, i njihove zelje. Stanite malo, cekajte.

Godina 1973. Jedan mladic, iznosenog kaputa, stajao je na autobuskoj stanici i cekao. Nije znao koji autobus ceka, znao je da ce da udje u  onaj koji prvi naidje. Za Beograd ili Zagreb, svejedno. Naisao je beogradski, on je seo u njega, i za sobom ostavio sarajevska nocna svetla, a sa njima i sve svoje uspomene, citav svoj predjasnji zivot.

-Halo
-PA GDE SI BRE CEO DAN,ZOVEM TE STO PUTA !!!
-Nemoj da mi se deres u slusalicu,spavao sam,boli me glava
-PA POPIJ KAFETIN...IMAS POLA SATA
-Rekoh ti da se ne deres...i kakvih pola sata,sta pricas?
-POLA SATA DA SE SPREMIS...IDEMO
-Slusaj kume,ako ne prestanes da vices,stvarno cu da ti spustim slusalicu
-Dobro,ajde...za pola sata