U tom filmu
Klinac kaže ocu:
Sam si mi rekao -
Ne postoji razlog što je umrla.
Jednostavno,
došlo je njeno vreme.

     Nemam pojma šta znači njen nik - karalejla.superbljuh, ali znam da piše muški (nema veze sa muškim i ženskim pismom!) i da joj je avatar savršen!

     Pročitajte Mišićnu masu i ostale blogove.

     Uživajte!

- Kako si, mama?
- Ni mi je dobro, sine! Loša mi kurcilacija, pretisak visok, moram u ambalantu po recepte, a možda i u polukliniku kod pumpologa...teško dišem i kašljem k‘o da imam brkalozu! Jesi čuo da je Đoka, Mladenov sin, perisao prstatu? Dobro je da sam matora pa ne moram više kod ginehologa...upale jajnjaka su baš bile grozne!
- Dobro, bre, kevo, pa nije ovo vizita u bolnici pa da moraš u detalje... Šta ti treba iz apoteke, da kupim kad budem išao u nabavku?
- Iz apateke mi trebaju hapsule omega 3, cinak i vitamin C - najveći broj i ako nađeš vigantol - to je dobro za koronu. Morala bi i privatno u labaratoriju da uradim šećer i da primim nekciju gvožđa...
- Majkić, ima Ajronmen da postaneš od toliko suplemenata!

*misli se na odlazak dvoje na jednu noć. negde. ljubav shvatiti uslovno. može, a i ne mora.

Ja: Imaš one sajtove s popustima. Upola cene odeš negde na jednu noć, izmestiš se iz života i budeš...šta hoćeš.
Kum, gleda u kumašina, s nekim blagom nevericom/ironijom na licu: To mora da je bila njena ideja! (po njegovom mišljenju, ja uvek imam neke glupe ideje:)

Позивамo вас да присуствујете промоцији романа Филипа Грбића „Руминације о предстојећој катастрофи" која ће бити одржана у уторак, 20. јуна у 19.00 ч. у просторијама књижаре Плато (Кнеза Михаила 48).
Поред аутора, на промоцији ће говорити Мухарем Баздуљ и Никола Маринковић. Разговор о књизи модерираће Наташа Анђелковић.

   Odmah, na početku, da se ispovedim. Ja sam žena. Vozač. Loš vozač.

     Vozim Opel kadet - suzu (od milošte SuzAna) iz 85. godine. Moj auto ima bogat unutrašnji život i radi kad mu je i šta mu je volja. Moje je da osluškujem i nadam se najboljem. A retko kad izađe na dobro.

     Vožnju sam položila u poznim godinama (30) i od tada vozim svakodnevno. Živim u teškom predgrađu i da bih se dokopala dokopala vrtića, škole, posla, lekara...moram da vozim. A nije mi se dopalo ni na prvom času vožnje i ne sviđa mi se ni devet godina kasnije.

    Pronašlo me je prošireni izdanje "Pesme bratstva & detinjstva: antologija rok poezije SFR Jugoslavije - 1967-1991" u odabiru Petra Janjatovića. U predgovoru autor kaže: "Posle onih godina sve je drugačije, ali eto, scena je preživela. Kao i neki od nas. Veći deo pesama koje su pisane posle 1991. godine odišu gorčinom i mudrošću. Kakvo je vreme bilo, nije moglo ni da bude drugačije."

    Višestruko zanimljivo štivo. Subjektivno, jer je svaki izbor subjektivan. Informativno, vidiš kako su neki dobri stari postali dosadni stari. A neki postali još

    Пре пет година сам у школи имала савршену генерацију. Нису баш сви били одликаши, али су били радознали, активни, жељни да промене свет. Идеална комбинација за рад и забаву. Правили смо мешавину рецитовања и певања рок песама (гост нам био Пера Јањатовић чија је књига "Песме братства и детињства" и била повод) ,