Zdravo, kako si?

-          Kao bljutava, mlaka voda iz bojlera...

Piješ vodu iz bojlera?

-          Pa da, ali već sam navikao... izvor je presušio...

Zašto ne odeš do novog izvora vode?

-          Bio sam, ali je previše ljudi tamo... nije to za mene...

Hmm, pa onda zameni bojler, verovatno je pun kamenca.

-          Jeste, ali ne znam kako se to radi...

Pozovi nekoga ko zna.

-          Ne znam nikoga ko se bavi time.

Raspitacu se ako želiš.

Samo jedno “dobar dan” i “doviđenja”, uz blagi osmeh, neverovatno je ozarilo lice jedne prodavačice… izašla sam iz radnje blago zbunjena i razmišljala o tome da li sam bila prva osoba koja je tog dana ovu ženu tretirala kao ličnost, živo, ljudsko biće… Gledam usput neke ljude oko sebe… kako zaposlene u trafikama, pekarama, marketima tretiraju kao obične mašine- ne pogledaju ih čak ni u oči, uzimaju pune kese i odlaze bez reči… izgubili su svaki osećaj za druge ljude… a ne shvataju koliko bi im život bio teži da baš ti ljudi koje ne primećuju nisu tu gde jesu. Ne prihvatam izgovore tipa- “Pa plaćeni su za to!” Žalim ljude koji misle da je novac jedina satisfakcija u životu. Žalim ljude koje je progutao materijalni svet.

 Potreba za ukrašavanjem sopstvenog tela datira iz davnih vremena i nosila je sa sobom jedinstvenu statusno- simboličku funkciju, kao što je na primer, označavanje nekog značajnog dogadjaja u životu ili jednostavno pripadnost određenom plemenu.

Danas postoji veliki broj različitih vrsta nakita, tetovaža, frizura, kozmetike, odevnih predmeta- namenjenih najrazličitijim delovima tela. I najrazličitijim funkcijama.

Tako na primer, pored toga što imate sve zube, pravilno raspoređene u blistavi osmeh, možete ugraditi i neki cirkon u njih kako bi bio još blistaviji. Zlatni zubi su, kod ljudi bele rase, nekako izašli iz mode.

Ne sviđa vam se boja očiju- tu je plejada kontaktnih sočiva u boji. Otvaranje novih vidika još uvek nije zagarantovano.

Šta to zapravo govori? Da je nečiji život vredniji od drugog?

Pružam se ka mobilnom telefonu i pogledom na jedno oko shvatam da sam opet premašila podne... vrlo. Ovaj Uelbek me održao budnom do 6 ujutru.

Uključujem komp i dižem se iz kreveta zajedno sa Windowsom.

Uz "jutarnju" kafu odmah proveravam mail, vesti, Facebook... dok sam na MSN-u na Appear offline. Jos nekoliko gutljaja kafe i prelazim u Online.

Gledam ovaj Facebook i razmišljam se šta li je ljudima toliko zanimljivo da se slikaju polugoli u kupatilu... ili da naizmenično ostavljaju komentare ispod slika umesto da koriste chat. Smorno je vreme, smorni statusi... ali ipak nekoliko koji su me fino nasmejali. I opet dijalog između momka i devojke koji zaista nisam želela da pročitam. Stvarno me briga šta ko sprema za ručak! Kakvi egzibicionisti, mislim se u sebi (izbegavajući da se i sama pogledam u ogledalo).