Crvena vodoravna linija ''određuje'' političke stranke u Srbiji po socio-ekonomskim kriterijumima. S leve strane su intervencionisti (skloni velikom uplitanju države u ekonomski i socijalni aspekt življenja), dok su sa desne strane liberali (čija ekstremna varijanta-libertarijanci smatraju da država treba da obezbedi samo minimum funakcija neophodnih za funkcionisanje društva: pravna država, policija, određene instutucije za zaštitu konkurencije, ugroženih slojeva

Stari kontinent stari; prosečni fertilitet je nizak (jedno i po dete po ženi). Zemlje na istoku i posebno jugoistoku Evrope su u još težoj situaciji zbog snažne emigracije koja je najviša među reproduktivnom generacijom. To pogoršava demografsku strukturu jer se čak do petine fertilnih žena iseljava iz tih zemalja što uzrokuje snažno smanjene broja rođene dece (i posledično porast udela starije populacije). 

Paradigma tog problema je situacija u našoj zemlji. Po trendu u proteklom delu godiine biće uspeh ako u Srbiji bude 67 hiljada živorođenih beba (isto kao 2012), dok će trend pada mortaliteta (na verovatnih 98 do 100 hiljada ove godine) oboriti stopu negativnog prirodnog priraštaja na (i dalje vrlo visokih) 32 hiljade, što je čak 4,5 promila.

Da li je Brozova politika navodne neutralnosti (i nesvrstavanja), odnosno tzv. ekvidistance prema dva ideloški i gepolitički suprostavljena bloka: ‘(N)i Istok (N)i Zapad' bila racionalna? Koliko je zapravo koristi ili štete takva politika donela našoj zemlji, odnosno njenim građanima.
Postoji ‘legenda' da je Enver Hodža rekao da se nije Albanija izolovala od sveta, već svet od Albanije. Možda je za Broza bilo adekvatnije da tako nešto kaže. Naime, režim nije rekao NE Staljinu, već ovaj njima (nadajući se da će jugoslovensko rukovostvo zbaciti niži ešalon komunista).

Udeo zaposlenih u javnom sektoru u odnosu na ukupan broj zaposlenih (oko 26%, ne računajući javna preduzeća), koje je znatno viši nego na Zapadu, glavni je argument za otpuštanje zaposlenih. U najnovijoj analizi Fiskalne strategije (od strane Fiskalnog saveta RS) navedeno je da se na osnovu analiza Svetske banke, procene Fiskalnog saveta ukazuju da je ''breme'' od 440 hiljada zaposlenih u javnom sektoru moguće smanjiti za najmanje 5%, i to pre svega u oblasti obrazovanja, zdravstva, lokalne samouprave i javnih agencija. Dakle, radi se o broju od oko 22 hiljade ljudi, što zaista nije ušteda

Autor: dr Davor Džalto

Pre nekoliko dana Noam Čomski, po mnogima najznačajniji živi intelektualac na svetu, održao je još jedno predavanje na Kolumbija (Columbia) univerzitetu u Njujorku. Tema je, čak i za površne poznavaoce opusa ovog mislioca, bila uobičajena: America and Israel-Palestine: War and Peace.

 Iako je većina prisutnih, pretpostavljam, već imala makar okvirnu ideju o tome kako će predavanje izgledati, koje će to biti tačke fokusa kao i konačna poruka, to nije sprečilo više od 500 ljudi da se okupe u Bernard Sali, na Broadway-u, dok je

домаћин блога је  мр Срђан Цветковић истраживач сарадник ИСИ

rov barbara

autor teksta: doc. dr Davor Džalto

Izjava Angele Merkel, nemačke kancelarke, od 17. oktobra 2010. o „neuspehu multikulturalizma u Nemačkoj“ naišla je na veliki odjek u svetskoj štampi. Usled niza, što stvarnih što fabrikovanih domaćih događaja i novosti kojima je naša javnost gotovo svakodnevno zatrpana, ova izjava nemačke kancelarke nije naišla na dovoljnu pažnju i detaljniju analizu. A elementata za diskusiju i analizu itekako ima.

Podsećanja radi, Merkel je istakla da u Frankfurtu (na Majni) dvoje od troje dece do pet godina imaju imigrantsko poreklo

Ekonomisti su dugo bili očarani snagom tržišta u promovisanju ekonomskog prosperiteta. Smitova ideja da sebični pojedinci (koji traže samo svoje lično bogaćenje) proizvode kolektivni prosperitet (kroz delovanje famozne ‘'nevidljive ruke tržišta''), odnosno teza o savršeno konkurentnim tržištama koja proizvode stabilnu ravnotežu, samo je jedna od mogućnosti. Jednostavno, model Adama Smita nije jedini, već samo jedan od mogućih (npr. tržišta mogu proizvesti previše nejednakosti ili neefikasno alocirati resurse; npr. tržišta bi nalagala da gradimo dva strujna dalekovoda).

Nova

U ovoj godini će se, ili bi trebalo da se, održe popisi u tzv. Štokavskim zemljama, odnosno država gde se kao oficijelni dijalekt četiri jezika koristi štokavski, lingvistički preciznije novo-štokavski. Popis će se održati i na teritoriji UNMIK-Kosovo.

Popis u većini evropskih zemalja nije politički interesantno pitanje. Međutim, u Crnoj Gori mnogi predstojići aprilski popis predstavljaju kao događaj od prvorazredne važnosti, dok je usaglašavanje oko popisa u BIH tema oko koje duže od godinu dana nema dogovora. Popis u Hrvatskoj, svakako, je  manje politizovan,

Ovih dana mogli smo čuti iz Ministarstva dijaspore da je broj pripadnika srpske nacije u regiji 2,1 milion. Ovde, naravno, nije uračunata srpska dijaspora diljem, pre svega, Zapadne Evrope i Angloamerike čiji broj nije lako proceniti, ali koji bi se mogao kretati (uključujući i sve ostale zemlje na svetu) od 2 do 2,2 miliona, dok se procene od 2,2 do 4 miliona srpskih iseljenika ne čine pouzdanim (valja imati u vidu da je jako teško definisati šta je zapravo Srbin u dijaspori; da li to onaj koji ima naše ime i prezime, ide u pravoslavnu crkvu, govori naš jezik ili ga samo delimično