Сећања живе у мени, заувек ћу их памтити.

Неколико дана пре 09.03.1991.године тадашњи лидер опозиције, председник СПО-а  Вук Драшковић слао је неколико писама уредницима Телевизије Београд тражећи слободу информисања у тој ТВ кући. Одговор од надлежних није стизао.

Девети март..субота, хладна, права мартовска субота.

Ja sam protivnik svakog vida nasilja. Posebno u emotivnim vezama, ali...to ali večito nam sreću kvari.

U emotivnim vezama - običnoj ili bračnoj vezi dešavaju se verbalna ili fizička nasilja. Do njih dolazi zbog uzajamnog nerazumevanja, nepoklapanja temperamenata, ali i zbog najblaže rečeno čudne ličnosti jednog od partnera.

Nikada nisam doživela fizičko nasilje, ali znam kako bih se ponašala u takvoj situaciji. On mi lupi šamar, ja mu vratim i kraj veze.

Ovdašnji balkanski mentalitet to možda ne bi razumeo. Ali, zaista, ja bih se branila. 

Doduše,

Već godinama unazad nisam posećivala beogradske bazene. A imam jedan pred nosem. Zašto nisam išla-nemam pojma.

Elem, ničim izazvana, juče mi došlo da odem do bazena. Maman počela da se pakuje kao da idemo u Tunguziju. Peškiri, ulja, kreme, slano, slatko, kafa u termosu, hladan sok.

Zvrcnula na mob sestru, da vidim gde je. Na starom mestu, ma šta joj to značilo.

Okružena gomilom dece, čekala sam da maman kupi karte. Jela se u sebi što nisam uzela, pre svađe, propusnice od jednog matorog kretena.

Stigosmo napokon do mesta gde su bile smeštene

Silikonska Srbija, džipovi, avioni, kamioni, satovi od zlata, i obavezna palata, danas su to vrednosti na ceni.

Mlade generacije ne čitaju. Ne poznaju svoju istoriju. Ne znaju imena velikana iz oblasti istorije, književnosti, slikarstva, filma, nauke.

Bogatstvo je jedino merilo koliko danas neko vredi. Nevažno je kako su neki došli do džipova, aviona, brojnih kamiona. 

" Mobilni i kajle " -priče iz devedesetih, i španske sapunice uz to.

Gde je nestao moj svet? Zašto su se mnogi moji prijatelji odlučili da glume u savršeno režiranom filmu koji se

Kada su oni neočekivano izašli iz stana, dat je oglas. Telefoni su neprestano zvonili. Ljudi dolazili i odlazili. Tražili mane i dlake u jajetu. Bilo im je neprirodno skupo ili neprirodno jeftino.

Dobra lokacija. Pedesetdevet kvadrata bez uračunatih kvadrata - tri terase. Prvi sprat, novija gradnja, klima, skoro full oprema ( bez mašine za pranje veša, koja možda i stigne pre prvog ). Telefon, kablovska. Gazde ne stanuju u zgradi, samo su im najbliže rođake tu, u komšiluku. Blizina gradskog prevoza, škola, prodavnice, pijaca, dom zdravlja. Sve pogodnosti.

No, podstanari

Kada je dan dosadan onda je dosadan do kraja. Kada je dan zanimljiv, onda je super zanimljiv.

Dakle, krenem ja posle prvog Doma zdravlja, u drugi Dom zdravlja - moj mesno nadležni. Dolazi trideset kec, prazan. Na Karađorđevom parku krećemo ka Ustaničkoj. Kratka destinacija. 

Glava me strahovito boli, ne mogu da podnesem buku, ali...Bila sam prinuđena da od Parka do Ustaničke slušam preglasno čavrljanje tri klinke, od kojih je jedna puštala sve vreme pesmu nekog turbo folkera kome ne znam ime. 

Pesma bezveze " Znam da si me varala a i palila " i to lik ponovi

Neka ispitivanja javnog mnjenja vezana za oblast kulture, tačnije književnosti pokazala su da naš narod ne voli da čita.

Samim tim što ne čitaju, ljudima su nepoznata imena izdavačkih kuća.

Da bih se lično uverila u to,  danas sam rasterećena nekih obaveza, krenula u avanturu.

Od Kliničkog Centra uputila sam se ka Resavskoj br.33 gde se nalaze prostorije izdavačke kuće " Laguna ".

Želela sam da konačno dobijem pravu člansku kartu, i da kupim " Kolibu ".

Dakle, priča ide ovako:

Tek što sam izašla iz kruga Kliničkog Centra, ugledala

Ova priča je istinita i dogodila se davno, ali se sećam svakog detalja, kao da se to dogodilo juče.

Moja koleginica i ja. Sedimo iza jednog šaltera, nove na poslu, i ne snalazimo se najbolje. Plašimo se i " svoje senke ", doručkujemo u parkiću, kifle i jogurt. Ne smemo da odemo ni po kafu, da nam neko ne prigovori što smo napustile radno mesto.

Iz današnje perspektive, sve ovo mi deluje smešno.Tada mi to nije bilo nimalo smešno.

Jednog dana koleginica se javila da je bolesna i da neće doći na posao.

Поштовани Вождовчани,

По трећи пут у вашем граду, чувени циркус " Колорадо -Елдоралдо "

Колача више нема, појели сте прошли пут, једите кокице и зезајте СЕКУ уз Јеленка "!

Не могу другачије да се бавим питањем трећих по реду избора на Вождовцу, морам кроз сатиру, да сакријем горчину.

Данима су већ очи Вождовца, Београда,

Na ovaj način :))))

 Poruka za....Ako svrati ovde u potpalublje...

Bila kod M u firmi...videla se sa M. Pozdravila sve. Nadam se da je pozdrav primljen.

Fanta fantastična emisija jučerašnja. Smejali se posle kao dve lude :)

Dolazim u firmu ponovo,  u ponedeljak, rano popodne. Nadam se da ćemo se konačno videti...samo se nadam :)

Kao telegram.

Lakše mi je ovako nego da pišem mail ili pp.

Za sve, muzika ove večeri: