Hej, otkači šlepove!
Nanišani jutro i pusti tu stvar neka klizi.
Postoje kod Amera reči za to:
"Take it easy", lutko lepa,
zrela se breskva nebom cepa.

U kosu me zadeni,
k'o malenu sedefnu šnalu me skri iza temena.
Svi satovi svemira žure,
mi imamo vremena, puna kapa.
Noć i nas dvoje, stara klapa.

Nije ovo uspavanka,
pesma gnjavanka,
buenas noches ciquita,
to smo smislili vrag i ja,
to je magija,
tajni prolaz kroz noć.

Baš polaze galije
do

Obećala sam sebi da više neću da okrećem glavu jer me se ne tiče. Zato ću vam prepričati šta se desilo. Treba nešto da uradim, i pitam se šta uraditi?

Situacija je sledeća: šetamo prijateljica i ja, sinoć. Najzad veče bez kiše, prijatno za šetnju, ljudi izašli – stari, mladi, deca. Malo mesto pa se uglavnom svi poznajemo. Stanemo, pozdravimo se, popričamo. Mesto dešavanja - sportsko-rekreativni kompleks, ili kako se to već zove, uređeni deo grada sa sportskim terenima i raznoraznim zezalicama za decu.

Latino pop zvezda Enrike Iglesijas oduševo je u petak veče oko 10.000 fanova na koncertu u „Beogradskoj areni“. Iako je koncert kasnio punih 45 minuta Enrike se potrudio da tokom nastupa pruži publici odličnu zabavu, prepunu emocija uz svoje najveće hitove.

Enrike je na scenu „izronio“ sa dna bine i odmah bacio u trans sve u publici koju su mahom činile tinejdžerke.

Mene ne zanima kako zarađuješ za život.

Ja želim da znam za čim žudiš i da li se usuđuješ da sanjaš o tome da ispuniš čežnju svoga srca.

Mene ne zanima koliko imaš godina.

Ja želim da znam da li ćeš rizikovati da ispadneš budala zbog ljubavi, zbog snova, zbog avanture koja se zove biti živ.

Mene ne zanima koje planete zakriljuju tvoj mesec.

Ja želim da znam da li si dodirnuo središte sopstvene tuge, da li su te otvorile izdaje života ili si se skvrčio i zatvorio iz straha