Roberto Ferri, Liberaci dal male 

С времена на време, углавном подстакнути неким текућим догађајима, на блогу интензивирамо писање о родној раврноправности и мушко-женским односима. Ми онда често сасвим неспутано критикујемо мушка понашања, пре свега она која се обично

Химен није нешто о чему размишљам ових дана, а о хименопластици још мање, међутим јуче сам, као услугу пријатељици која је отишла на пут, извела из болнице младу жену након реконструктивне операције химена и отпратила је кући.

Десет година раније, пре као девојчица него девојка, она се нашла насамо са младим човеком из исте

Аутентични grassroots покрети су једна од најбољих ствари које сада имамо у Србији и они заиста дају наду да будућност може и да ће можда бити боља.

Људима које ови покрети окупљају заједнички су снага уверења, одсуство сукоба интереса, енергија и лична храброст. Они свакако нису климоглави опортунисти који иначе загађују наш

Геноцид који је извршила Независна држава Хрватска над Србима од 1941-1945, прећуткиван је након рата у име оне елузивне титоистичке идеологије братства и јединства која је тада била на снази. Колико год је незамисливо да неко јеврејско дете не зна о "шест милиона" и да су нацисти зли, или да јерменска деца не знају за турска злодела,

Gost autor: feliks.krul (Vladimir Maričić)

Smetana: Ma Vlast

Nikako ne uspevam da postignem da ljudi shvate da je poezija izraz uzbuđene strasti, i da ne postoji strastven život kao što ne postoji neprestani zemljotres, ni večita groznica. Osim toga, ko bi uspeo da se obrije u takvom stanju?

Lord Bajron, u pismu Tomasu Moru, 4. juli 1821.

Link za I deo: Da li je vaše iskustvo palanač

Гост аутор: anonymous

Датуми 

Историја није нешто што нам се само догађа, она се и ствара. Историју пишу победници. У њој је уписан однос моћи. Историја се памти по датумима који овековечују славу победника, и понижење побеђеног. Датуми се брижљиво бирају.

Данас 14. маја 2016. године, у Бањалуци заказан

Тек што се мало слегла брекситска прашина и Британија (али не и Србија) добила нову владу, дошли су немири у Луjзијани, па четрнаестојулски масакр у Ници и неуспели пуч у Турској, наставак протеста "Не да(ви)мо Београд"  и коначно, вест над вестима, т.ј. отварање поглавља у приступним преговорима са ЕУ.

Пре четрнаест година ми је у болници умро пријатељ, неку недељу пре свог четрдесет петог рођендана. Чекао је трансплантацију јетре. Имао је комбинацију срца од злата и невероватне, помало лудачке енергије коју је додатно подстицао кокаином и амфетаминима. Све што је радио, радио је без остатка, тако је живео и тако је саливао

Прошла недеља је имала неколико не-обичних дана.

Једног од њих сам била на сахрани. Нећу о томе како сам успела да закасним на опело, ни о томе где су се дели они некадашњи таксисти који су знали све корисне пречице. (Заиста, да ли су се у међувремену

За изборну тишину сам намеравала да објавим путопис о Давосу и Граубундену, наравно и не спомињући Вучића. Нешто отприлике овако:

До Клостерса смо стигли возом.

Када сам удахнула свеж и разређен планински ваздух и видела снегом покривене врхове како блистају