Nakon sto smo dobili etiketu (koju doduse drzava vec odavno ima) “nestasnih” od fudbalske evropske vrhuske, jedino bi nas moglo spasiti da crveno-beli, u najmanju ruku, osvoje ponovo trofej “s usima”, koliko smo debelo zabrljali! Partizan je izopsten na godinu dana, savezu je pripreceno a Zvezdi bas gori pod nogama da ne prekrsi uslovnu kaznu.

Salu na stranu, ali zaista bi bilo dobro da crveno-beli uspeju da protiv Rendzersa u gostima “dobro prodju” i da uspeju da se izbore za plasman u Ligu sampiona.

Ama, deco, vodite li vi racuna da pola srpske nacije ima slabo srce!

 

Svaka Vam cast!

 

Stigao mi urednikov zahtev: “dream team” i “nightmare team”!

Za prvo mi i nije trebalo objasnjenje a uz drugo je stiglo nekoliko recenica: ne najgorih 11, tih ima tonu, nego onih koji su bili takvi da se nikada nije znalo sta mogu da naprave, kako da preokrenu utakmicu… Zbog kojih se danima posle budimo obliveni znojem!

“Nightmare “ jedinica” bez dileme - Petar Borota!

 

Da ste 26 puta nekog kaznili zbog necega sto je uradio, a on to uradi i 27. put, sta biste pomislili o njemu? Da je bahat? Bezobrazan? Mozda glup?

A kada je glavni argument odbrane: Jeste, ucinio sam, ali su ONI to ucinili vise i jace! sta drugo mozete da ocekujete nego da vas smatraju neozbiljnim, detinjastim.

Partizan je izbacen na godinu dana iz Evrope! Novcanu kaznu niko ni ne spominje, navikli smo da su nasi klubovi UVEK udareni po dzepu. I sve to, zasto?

Vest je lepa: reprezentativci Srbije u kosarci (do 20 godina) osvojili su Evropsko prvenstvo.

Na kraju, i poret titule, medalja i pehara, doziveli smo poraz veci od svih koji su mogli da nas zadese na terenu: ceremonija proglasenja pobednika prosla je bez zvanicne himne Srbije!

Dve kategorije:

1. Oni koji pisu blog
2. Oni koji citaju

 Ponudjeni odgovori:

a) iz fazona
b) cool je i svi to rade
v) nagovorili me mangupi
g) imam sta da napisem
d) umem sta da napisem
dj) imam sta da procitam
e) umem sta da procitam
zs) dosadno mi je
z) intelektualne masturbacije radi
i) ostalo (napisi sta)

Ne videh ovakvu anketu. Jel je treba zopoceti?

Stvarno sam htela da za blog.b92 napisem post o Zvezdi, recimo! Evo vec vise od deset dana rovarim po privatnim vezama ne bih li nasla neku aktuelnu pikanteriju, makar da je nekog igraca prevarila devojka a neku devojku igrac. Isla sam do podruma Marakane, cekala po hodnicima, prisluskivala u WC-u sekretarice, plivala i prsno i ledjno oko Miskoviceve jahtice...

Ko bi rekao da ce Nenadu Popovicu doci glave fotografija iz privatnog albuma, na kojoj se sepuri u crveno-belom dresu ispred stadiona Sveti Nikola u Bariju. Carsijski trac je da je ta uspomena za vjeki vjekova bila adut protiv sad vec bivseg predsednika Partizana, koja je trebala u slucaju nuzde, vesto plasirana preko lojalnih medija, da ga diskredituje kod navijaca i valjda ocrni u javnosti.

Englezi, koje “bije glas” da su izmislili fudbal, ubedljivo su najbolji na tribinama, kada su navijacke pesme u pitanju. Niko ne moze da porekne da je, recimo, ona Liverpulova "You'll never walk alone" najbolja na svetu.

“Walk on, walk on with hope in your heart,
And you'll never walk alone.
You'll ne-ever walk alone.”

Kada su, pak, u pitanju koreografije, sale i podvalice, e to je vec druga prica! Ruku na srce, tesko da se njihov navijacki humor moze meriti sa nasim (nja nja nja).

Pocetkom aprila 2005. godine Liverpul i Juventus su odigrali prvi fudbalski mec nakon nesrece na Hejselu. Dvadeset godina nije bilo dovoljno da Italijani sasvim oproste Englezima zivote koji su ostali na rusevinama briselskog zdanja.

Ironija je da je upravo Hejsel bio prekretnica u odlucnoj borbi protiv huliganizma u Engleskoj ali i trenutak kada na ostrvu pocinje nova, bogata i bljestava era ovog sporta.