U sali nastaje tisina. Pogledam i vidim,  u sredini stoji muskarac, u narandzastoj kosulji. Oko vrata ima belu, svilenu, esarpu. U ruci drzi mikrofon.
Dobrodoslica svima i predstavljanje. Kazuje svoje ime, Vlada ....

Pocinje prica o " Porodicnom rasporedu ", metodi koju radi. Njen tvorac je Bert Helinger.
Cuje se spokojan, tih a u isto vreme snazan glas, koji dopire do svih prisutnih u sali. Gledam u plave i nasmejane oci, iz kojih izlazi, tako puno ljubavi i topline. Glas je topao i  dobro se  nadopunjuje, sa ocima, koje se smeju. Ne mogu

Dan prolazi mnogo brze, nego sto sam ocekivala .
Odgovaram na telefonske pozive.
Pokusavam da napravim neki red u prici : "Ko, kad, s kim i gde ? "
U kuci padaju prvicni dogovori. Ja i moje tetke zapocinjemo aranzman, koji ima radni naziv: "Kako maksimalno uzivati, ova cetiri dana, za dobrobit svih."
Dakle ovako: popodne ja odlazim na predavanje. One dve - sta vole. Preporuka : da ispruze malo noge.
Prikvece dolazi Misa i pravi se plan ( zajedno s njim ), gde moze da uskoci u nas aranzman. Prvo on licno, kao vozac i pratioc, a onda i porodicno, kako bi mogli

Ponovo sam u sali.

Pauza se zavrsila.

Ponovo krece nova "Konstalacija". Sada je postavlja jedna druga zena. Sedi do Vlade i jasno moze da joj se vidi uznemirenost na licu. Oci su joj sirom otvorene i tuzne. Trudi se da zadrzi suze i da im ne dozvoli da grunu.

"Dali i ona nosi u sebi svoju lekciju: Suze nisu za pred svet" . pitam se.

U sali je tisina. Vlada drzi mikrofon i objasnjava predhodni rad. Pratim njegova objasnjenja. Ovo je za mene zaista nesto jedinstveno. Prvi put cujem ovakve

Nije da nemam bracu, imam ih od strica i od tetke sa tatine strane, ali oni nisu isto. To su mi bratucedi ( na Makedonskom oni koji ti nisu rodjena braca - misli se na drugo koleno) a ovo dvoje su moja prava "braca"!

Za volju istine po porodicnoj hierarhiji oni bi trebali da mi budu isto sto i druga braca ( bratucedi) ali nisu. Lagala bih kada bih rekla da jesu. Mozda i zbog toga sto su oni drugi bili mnogo stariji od mene studenti ili porodicni ljudi a ovo dvoje mi je bilo najblize po uzrastu. Ali za mene su uvek bili moja braca i moja braca ( bratucedi)

Kako je prolazilo vreme, sve je vise ljudi zelelo da sedne kraj Vlade i postavi svoju " Konstalaciju". Kao da se javio natprevar, izmedju ucesnika. Vodila se trka oko toga, ko da sedne prvi, na onu " usijanu" stolicu , sa njegove desne strane.

Onaj koji je uspeo da bude najbrzi postavio bi svoju" Konstalaciju".

Prica je tekla vec poznatm redom. Kratko predstavljanje i jedna recenica ( ja i moja bolest, ja i moj odnos sa sestrom, bratom,majkom, ocem, muzem, autoritetima, moj odnos ka novcu....)
Iskreno, ne mogu bas svega da se setim,

Posla sam ka vratima kad ugledah Nesu.

 Veliki smajli na mom i na njegovom licu.

Radost sto vidim druga i nekoga ko mi je drag.

Nesa je bio mladji od mene, ali mi je opet bio drug, drugar sa " Kliringa"

Nesto kao iz onih drugarstva iz internata ili jos bolje iz vojske, kad ti neko postane drug, bas zato sto ste toliko vremene proveli zajedno, bez obzira na sve, na godine, tradiciju, veru, poreklo, vaspitanje. Postane ti drug, bas zato sto ste zajedno proveli toliko mnogo vremena, prevalili

Secanje me vraca u detinjstvo, imala sam nekih osam godina.

Bila je zima. Skolski raspust.

Pao sneg, za mene ogroman, dubok. Na neutabana mesta visok, meni skoro do kolena.

Ja i moj brat Mika sedimo na novoj elanovoj sanki i uzivamo, dok je deda vuce.

Zagrlila sam mog velikog brata, naslonila mu na ledja, promrzlo i nasmejano lice i smejem se.
Ja i moj veliki i najdrazi brat uzivamo, na skolskom raspustu, kod dede i nane.

Mika je doputovao iz Beograda.

Ja

Obradovala sam se Nesi, kada sam ga videla, kako stoji pokraj vrata i mase mi.

"Cao Sladjoooo!!! " :)))

"Cao Nesoooo!!! :)))

Zagrljaj i osmeh za druga, prijatelja ,saborca, za nekog svog.

I ona toplina i radost koju osetis samo za nekog bliskog , nekog koji ti znaci.

Oboje sapucemo i izlazimo na prste iz sale, da ne remetimo rad.

Napolje opet zagrljaj i opet smeh, ali sada glasan i slobodan.

"Pa de si ti ? Sta

U hramu sam.

Opet onaj osecaj da stojim pred Bogom, tako mala, sicusna.
Znam da je on svuda oko nas, ali sam ovde sa njim nekako najbliza.

Podizem pogled i opet onaj isti osecaj koji sam imala, u crkvi svetog Pavla u Londonu . Osecaj da se svet oko mene okrece kao na ringispilu a ja tako malo, malecno zrnce negde u eteru, lebdim....
Ja stojim pred Bogom i klanjam mu se.

Zahvaljujem mu se sto me sazdao, zahvaljujem mu se sto sam ziva.

Hvala za moje RODITELJE, NAJBOLJE NA SVETU,

Ovo je reakcija na provokaciju koju je kod mene  izazvao jedan komentar na tekst:

Prica o jednom coveku i o jednoj ulici

Prica je o denacionalizaciji i kako ce se primenjivati i..... Bas me dotaklo tamo gde me boli!

Ostavim svoj komentar o tome, kad posle mene pojavi se  komentar otprilike ovakav:Tuzan , ali lep tekst i

 citat: "da je pocela denacionalizacija t. j. uslovi za podnosenje prijava..."

  na kraju zakljucak:

 Drzava to mora da uradi kad-tad da bi nastavila put u Entropu.

E tu sam odlepila