Umetnost je održala čovečanstvo.


Izdvajam nekoliko bitnih elemenata koji utiču izuzetno prijatno na mene i samim tim prave me srećnu: MoMA (muzeji), MET Opera i lista najomiljenijih pesama (eklektičan izbor).

*****

Ne znam šta bih radila da nemam pristup muzejima gde bih mogla da lutam satima. Čak i ne moram da stanem i gledam u ništa specijalno. Sama činjenica da se nalazim tu i svuda oko mene umetnost sa svih krajeva sveta, iz svih mogućih perioda, deluje kao magija na mene.

MoMA me je spasila. I još uvek me spašava. Tu je nedaleko

Skoplje, leto 2012:

Idem peške bulevarom Partizanska (ne zanima me kako se sad zove, niti znam). Stanem ispred izloga jedne prodavnice jer sam videla jednu super stvarčicu za kuhinju - komplet metalnih posuda, nesto sto imam ovde i što  sam uvek želela da i mami poklonim. Probam da otvorim vrata, vrata zaključana. Unutra stoje dve (valjda) prodavačice, pričaju i smeju se ne obraćajući pažnju na mene. Ja pokušavam i dalje da uđem kad jedna od njih dodje pored vrata i pokaze mi prstom da je radno vreme od 10 ujutru. Bilo je 9:55 ujutru. Ja lepo produžim svojim putem.

Mnogo volim NY. Nemam reči da opišem ni zašto, ni kako, ali mnogo ga volim. Kad god odem tamo osećam se ko da se vraćam kući, valjda zato što kad sam došla prvi put u SAD došla sam upravo tu. Kad god se tamo vratim meni se zavrti u glavi od mogućnosti koje ovaj grad pruža. Ovaj prethodni vikend, za par dana, sam uspela da vidim samo delić šarenila koje ovaj grad nudi.

Da krenem nekim redom. Odem ja u New York Public Library da vidim ono što mene zanima. Pitam onog iz obezbeđenja koji nam zaviruje u torbe a gde je Volter, a on mangup kaže meni, konačno si stigla, eno

Ustupam blog mojoj dragoj gosći  - mlekac i želim joj srećan rodjendan! Neka ovaj njen blog bude samo uvertira za buduće blogove jer  znam da ona ima mnogo toga da podeli sa nama.

Nije istorijski, ali je moj 

Kad god nekome u ovoj zemlji kažem da mi je danas rođendan uvek me dočeka zapanjeno lice i čuveno pitanje - Stvarno? Pa baš

NOW, THEREFORE, I, RICK PERRY, Governor of Texas, under the authority vested in me by the Constitution and Statutes of the State of Texas, do hereby proclaim the three-day period from Friday, April 22, 2011, to Sunday, April 24, 2011, as Days

Desilo se i to. Znala sam da ce da dodje do ovoga kad tad. Pregazili choveka u momentu kad je otvorao prodavnicu. Black Friday rasprodaja je kriva za smrt jednog radnika iz Wal-Mart-a. Kupci koji jure rasprodaje ko pomahitali pregazili choveka u momentu kad je otvarao vrata kako bi oni ushli. Kad je doshla policija kupci nisu hteli da izadju napolje dok traje uvid jerbo oni chekali ispred prodavnice u red cele noci sve do 5 ujutru, kad im vrata otvorio chovek koga vishe nema. Eto zashto ne volim Black Friday i zashto nikad nisam ishla da jurim rasprodaje bash danas. Ima tih rasprodaja uvek,

Kad sam 2006. godine bila u New Orleansu samo 6 meseci nakon uragana Katrina mislila sam da neću nikad više da odem i vidim ga. Sigurno znate za osećaj kad vidite toliku destrukciju i haos oko sebe da vam dodje muka, obuzme vas neopisiva tuga i sve sto želite u tom momentu je da što pre odete što dalje, da se više ne

Možda niste primetili ali ja i kolega Krkar vas driblamo blogovima naše drage gošće - mlekac.

Ovom prilikom nešto sasvim drugačije - tema je ne mešaj se u moje štipaljke!

mlekac:

 Kao i svi naivni belci, dugo sam smatrala da, ako nekom kažem da nešto uradi i dobijem odgovor „Ee, mma!“ (Da, gospođo), to znači da će ta stvar biti i uradjena. Naravno, nije bilo tako. Godinama

People are strange when you're a stranger
Faces look ugly when you're alone
Women seem wicked when you're unwanted
Streets are uneven when you're down

When you're strange
Faces come out of the rain
When you're strange
No one remembers your name
When you're strange
When you're strange
When you're strange

People are strange when you're a stranger
Faces look ugly when you're alone
Women seem wicked when you're unwanted
Streets are uneven when you're down

When you're strange
Faces come out of

Sedim ja tako danas i razmišljam šta li radi Predrag Brajović. Krenem da napišem mejl, pa se predomislim. Ali malopre stiže do mene najsvežija vest koja ima neke veze sa njim. Ostala sam spičles. Sigurna sam da se sećate njegovog teksta Srbija, nož i pravda. Tvrđava je opet opljačkana. Srećom niko nije povređen ovom prilikom. Postoji video zapis. I šta sad? Da li je ovaj video nekome od pomoći?