U mojoj zemlji bas za sve moras da se boris.Ako se za nesto i izboris,to je veliki uspeh.Posebno ako prezivis bez velikih gubitaka.Ili,ako uopste prezivis.

Ima i lepih borbi.I velicanstvenih pobeda.I poneki poraz je takav.Ako si se casno borio.Protiv dostojnog protivnika.Pa izgubio.

Ima i pobeda u kojima samo mislis da si pobedio.A onda te ta sama pobeda porazi.

No,tako je to u nasem zivotu.I jedno i drugo,i poraz i pobeda imaju uvek lice i nalicje.

Tako da uvek ostaje otvorena dilema sta je bolje.Da si dobio ili izgubio.

Ali,to je vec tema

Problem nisu oni koji vole da citaju,

vec oni koji vole da pisu.

Lakse je nekoga navici da cita,

nego odvici da pise.

Dusko Radovic

Naravno da se cesto pitam - da li ikome trebaju ove moje price.Pa,cak i meni.Ja ih sve,ionako,znam.Nosim ih u sebi.Neke vec prilicno dugo.Verovatno da bi pravi odgovor bio da bi se moglo i bez njih.Eh,i te kako!

Pitam se,takodje,sta je veliki Ernest Hemingvej ( ni manje ni vise! ) pomislio kada je zavrsio onu njegovu cuvenu pricu ‘Starac i more'.Da li je znao da je to prica koja ce se pricati,prepricavati i dopricavati odatle do vecnosti?Ili Markes,kada je stavio tacku na neku od svojih storija.

Daleko sam ja od takvih svetlih svetskih primera.I nemojte da pomislite

Bila je noc subota na nedelju.Citao sam na radiju prognozu vremena.Za 14-ti avgust najavljuje se prekrasan letnji dan.Temperatura preko 33 stepena.Ali popodne naoblacenje,olujni oblaci,grmljavina.Nevreme.

Dobro,pa sta?!Taman da nas sve malo rashladi, i kisa pokupi svu onu letnju prasinu.

Jos u petak dogovorio sam se sa prijateljima da camcem odemo na izlet Dunavom do Bele stene.Sedam kilometara nizvodno od Pancevackog mosta.Tamo je lepo,nema bas previse izletnika,plaza je pescana...Tu se Tamis uliva u Dunav,pa mozes da biras gde ces da se kupas.Tamo ili ovamo.Tamis

Na pescanoj plazi Bele stene i nije bilo tako mnogo sveta.Nesto decurlije koja se zalece u vodu,njihovi roditelji,dva-tri camca.Par kucova - avlijanera.Njih desetak,izletnika,ne prave veliku buku.Uzivaju u letnjem suncu,pomalo omamljeni visokom temperaturom.Mora da ima bar 35 stepeni u hladu.Na suncu,ko zna?!

Povadili smo skoro sve iz camca,ulazimo i mi u vodu.Jedno kupanje,drugo.Cole vec priprema rostilj,devojke vade meso iz prirucnog frizidera.Milan pali sibicu,grancice zacvrce,ugalj se sprema da zazari....

Na plazi nema hlada.Tek tamo,dvadesetak

Tek je svanulo kada smo stigli u San Antonio u Teksasu.Bilo je suvise rano za obilazak tog americkog grada,a iskreno receno,vec nam je pomalo bilo i dosadilo to svakodnevno razgledanje ogromnih zgrada,sirokih avenija i bulevara.Jer,cinilo nam se,svi americki gradovi,cast izuzecima,lice jedan na drugi.

Teksas nas i nije mnogo interesovao,puni su ga kaubojski filmovi,hitali smo tuda ka Arizoni i Nju Meksiku.Hteli smo,cak,da odemo i do Tusona,u Arizoni,jer smo culi da je tamo dobro zezanje.Sve kao u holivudskim filmovima.Za turiste, tuca po ulicama i salunima,besomucna jurnjava

Prica pocinje na vrhu jedne kule,u centru grada,seta se po gradu,a onda vraca u kulu.U jednu malu radio stanicu,koja se daleko cuje.

Noc je.I nocna smena.Tonac,novinar.I voditelj.Sve ide kao i obicno.Vesti,muzika,pozivi slusalaca.Tu i tamo u gradu nema struje.Sudar ispred mosta.Neko obio trafiku.Na Bliskom Istoku stradali americki vojnici.

Od jedan posle ponoci pocinje laganiji program.Sve se 'obara'.Dobar deo grada,onog koji ce sutra na posao,sprema se na pocinak.Ili vec spava.

Noc.

Tu i tamo javi se po neko sa nekom muzickom zeljom.Zelje se ispunjavaju,Posle

Posle objavljivanja price SAN na ovom blogu, dobio sam i nekoliko pp.Naravno,pp su stvar svacije privatnosti i to mora da se postuje.

Zanimljivo je da je stiglo vise pp nego komentara (koji su javni).Mozda i zbog toga sto bi komentari mogli i da pokvare pricu.

Javljali su se oni kojima se SAN svideo.Oni drugi nisu imali razloga za to.

Nekoliko dama pise mi da je kanula i po koja suza,jer svako od nas ima najlepsi trenutak u zivotu koji se nije dogodio.Ponekad,coveku se ucini da je tako i najbolje.

Dame su se,dakle,raznezile.Jedna me pohvalila sto sam

Sve ono sto je u svojoj knjizi 'Vrelina vrline' opisao tada mladi japanski pisac Isiro Koyakami, pet godina ranije od tog leta '76-te,kada sam mogao da uzletim i da se nacisto polomim na jednom jezercetu u Sjedinjenim Americkim Drzavama,doslo mi je u san pet godina kasnije,'81.,dok sam bio u vojsci u Pozarevcu.Tu njegovu knjigu,meni nepoznatu,igrom sudbine,procitacu tek nekoliko godina posto sam odsluzio vojni rok,na nekom letovanju na moru.Na Hvaru '87-me.

Jos 1971. taj mladi Isiro Koyakami opisace ono sto mi se zamalo dogodilo,ili se mozda i dogodilo, pet godina,kasnije,1976.,u

Vec davne 76-te,prvi put boravio sam u Sjedinjenim Americkim Drzavama.Odmah da vam kazem,ta tri meseca sve je bilo kao u prici,onako bas americki.Kao sto je i cela Amerika kao na filmu.

Samo,ta Amerika,bas i nije moj film!

Cinilo mi se da tamo ne bih mogao da zivim.Bilo bi to kao da recnu ribu(molim,samo bez ruznih asocijacija!) bacite u prekrasno more.Znate ono more,tirkizno,sa srebrnim prelivima,beskrajno dugim pescanim plazama.Sa suncem na horizontu,poput visnje na vrhu vocne torte sa slagom!No,sta to znaci recnoj ribi?!Nista.

I meni je drazi Dunav.Plavi.

Proputovao